Maximenu CK

 

Svetski dan dijabetesa - 14. novembar:

„Neka zdrava ishrana postane pravo, a ne privilegija”


Na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije svake godine 14. novembra se obeležava Svetski dan dijabetesa. Ove godine pod sloganom „Neka zdrava ishrana postane pravo, a ne privilegija”.  Cilј kampanje je da se angažuju svi akteri društva kako bi se pobolјšala dostupnost zdrave hrane, sačuvali životi, smanjio globalni teret dijabetesa i štedele milijarde dolara zbog gubitka radne produktivnosti i troškova u zdravstvu.
Logo Svetskog dana dijabetesa je plavi krug koji simbolizuje život i zdravlјe, označava jedinstvo globalne dijabetes zajednice kao odgovor na pandemiju dijabetesa.
Opterećenje dijabetesom u svetu je veliko. Procenjuje se da je u 2014. godini približno 387 miliona odraslih osoba u svetu imalo ovo obolјenje, a u Srbiji preko 700.000.  Očekuje se da će se do 2035. godine broj obolelih u svetu povećati na približno 600 miliona lјudi.

 

                                                                                     
Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstvavlja veliki javno-zdravstveni problem. Stalan rast broja obolelih se objašnjava starenjem popuacije, lošim stilovima života (neadekvatna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, konzumiranje alkohola i duvana, stres).
Dijabetes se odlikuje povišenim vrednostima šećera u krvi (hiperglikemija), uz istovremeni poremećaj metabolizam masti, proteina, vode i elektrolita sa razvojem ranih i kasnih komplikacija koje prate ovu bolest.
Prema načinu nastanka postoje dva  osnovna tipa šećerne bolesti :
1. DM tip 1 - tzv. insulin zavisni tip (10% obolelih) koji nastaje uglavnom kod osoba mlađih od 35 godina života zbog prestanka lučenja insulina od strane pankreasa. Ovaj tip bolesti se od samog početka leči insulinom.
2. DM tip 2 - tzv. insulin nezavisni tip (90% obolelih) koji nastaje uglavnom kod osoba starijih od 35 godina usled smanjene osetljivosti perifernih tkiva na dejstvo insulina. U početku se bolesti odlikuje povišenim vrednostima insulina u krvi zbog nereagovanja tkiva na njegovo dejstvo i bolest se u početku leči tabletama - oralnim hipoglikemicima da bi se sa napredovanjem bolesti javio apsolutni nedostatak insulina.
Najveći broj osoba sa tipom 2 dijabetesa je uzrasta između 40 i 59 godina starosti, mada se u poslednje vreme sve češće viđa i kod mlađih ljudi. Rizik obolevanja je približno isti kod oba pola. Kod polovine osoba koje žive sa dijabetesom tipa 2 bolest nije dijagnostikovana. Kod ovog tipa bolest dugo ostaje  asimptomatska, tako da u trenutku postavljanja dijagnoze pacijent ima najmanje jednu komplikaciju dijabetesa.
Veoma je važno bolest otkriti na vreme, kako bi se preduzelo blagovremeno lečenje, odnosno dobra kontrola bolesti i to menjanjem stila života, odnosno štetnih navika (ishrana, fizička aktivnost, stres...), kao i adekvatnom terapijom. To sve u cilju sprečavanja nastanka komplikacija koje su kod ove bolesti mnogobrojne i u početku neprimetne. Najvažnije komplikacije nastaju na čulu vida (dijabetesna retinopatija, glaukom, katarkata, slepilo), bubrezima (nefropatija), na srcu i krvnim sudovima (ishemijska bolest srca i akutni infarkt miokarda, hipertenzija, infarkt mozga -šlog, periferna vaskularna bolest - dijabetesno stopalo sa posledičnom amputacijom ekstremiteta), neuropatije, učestale infekcije, impotencija i drugo. ( Svakih 7 sekundi u svetu  jedna osoba umre od komplikacija dijabetesa).
Šećerna bolest može da počne na različite načine. Do dvadesete godine života ona se najčešće naglo ispoljava (za 3/5/10 dana). Posle ovog životnog doba bolest češće nastupa postepeno, skoro neprimetno (za 2/4/6/8 nedelja, do nekoliko meseci). U zavisnosti od načina nastajanja bolesti, pojavljuju se karakteristične tegobe u većem ili manjem obimu.
Obično se kaže da šećerna bolest može lako da se prepozna po tome ako neko "mnogo žedni, mnogo mokri, dobro jede, a uz to slabi (gubi na težini) i brzo se zamara (malaksao je)". Za ovakvo nastajanje šećerne bolesti kaže se da je klasično, pošto su prisutne sve tegobe (simptomi) koje su karakteristične za ovo oboljenje.  Međutim, intenzitet tegoba može da varira. Kod manje izraženih simptoma bolest se otkrije slučajno pri nekom od pregleda.  Neke osobe imaju nepodnošljivu potrebu za slatkišima, druge se žale na svrab na polnim organima, treće obolevaju od čireva po koži, što sve može ukazivati na početak ove bolesti.  
Ako se iz bilo kojih razloga posumnja na šećernu bolest, onda je potrebno tu sumnju i potvrditi lekarskim pregledom, koji se sastoji od dobijenih podataka od strane obolelog, analize krvi i analize mokraće. Inače, naš zakon u oblasti zdravstva reguliše da svaka  osoba starija od 35 godina jednom u tri godine ima pravo na pregled i dijagnostiku u cilju ranog otkrivanja šećerne bolesti. Kod osoba pod rizikom i  sa graničnim vrednostima šećera u krvi  pregled se radi svake godine.  
    Samo promenom načina života uz pravilan način ishrane i doziranu fizičku aktivnost, adekvatno lečenje i redovne kontrole možete uticati na tok bolesti značajno smanjiti razvoj komplikacija i poboljšati kvalitet i povećati dužinu života.  
    Zdrav stil života može u 70% slučajeva sprečiti nastanak tipa 2 dijabetesa, a zdrava ishrana značajno doprinosi smanjenju rizika.  Iako se nastanak tipa 1 dijabetesa ne može sprečiti, zdravim stilom života možemo da utičemo na sprečavanje nastanka komplikacija. Razvijanjem zdravih navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti dece je ključni faktor za zaustavljanje pandemije dijabetesa. Zdrava ishrana obuhvata konzumaciju integralnih žitarica,  lisnatog povrća, svežeg voća, orašastih plodova, nemasnih jogurta, posnih mesa.

 

                                                           

                                                   

 

 

установе

Медицински отпад

biohazard

Логин Формулар

Зона за регистроване кориснике