Maximenu CK

 

10. MAJ 2016.- MEĐUNARODNI DAN FIZIČKE AKTIVNOSTI

 

 

    Međunarodni dan fizičke aktivnosti ili dan „Kretanjem do zdravlja“ se obeležava od 2003. godine kao dan koji promoviše fizičku aktivnost.      Potrebu za obeležavanjem ovog dana ukazali su podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 2002 godine, gde se navodi da je fizička neaktivnost jedan od glavnih faktora rizika koji doprinose velikom obolevanju i umiranju od masovnih nezaraznih bolesti. Procenjeno je da je fizička neaktivnost uzrok 1.9 miliona smrtnih ishoda godišnje.

Fizički neaktivan stil života postao je globalni zdravstveni problem. Nedovoljna fizička aktivnost je jedan od 10 vodećih uzroka smrti, bolesti i nesposobnosti. Oko 2 miliona ljudi godišnje umire od posledica fizičke neaktivnosti. U nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju sve je popularniji fizički neaktivan stil života, a posledice su povećana učestalost gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, ali i malignih bolesti.
        Istraživanja su pokazala da su i deca sve manje fizički aktivna i da slobodno vreme radije provode ispred televizora ili kompjutera. Procenjuje se da u mnogim zemljama, podjednako u razvijenim i zemljama u razvoju, više od dve trećine mladih nije dovoljno aktivno. Nedovoljna fizička aktivnost kod dece može imati zdravstvene posledice u kasnijem životnom dobu, ali i aktuelne posledece na pravilan rast i razvoj dece.

Fizička aktivnost, zajedno sa pravilnom ishranom i izbegavanjem pušenja su efikasan, isplativ i održiv način za unapređenje zdravlja za sve. Fizička neaktivnost značajno doprinosi masovnosti hroničnih bolesti. Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik za nastanak bolesti srca, šloga, malignih tumora dojke i debelog creva. Fizička aktivnost poboljšava metabolizam šećera u krvi, smanjuje količinu masti u organizmu i snižava krvni pritisak, a ovo su glavni načini kojima smanjuje rizik kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Fizička aktivnost smanjuje rizik nastanka tumora debelog creva, smanjujući vreme zadržavanja hrane u crevima i povećavajući nivo antioksidanasa.
        Fizička aktivnost smanjuje rizik malignih tumora dojke, što može biti rezultat njenog dejstva na metabolizam hormona. Bavljenje fizičkom aktivnošću poboljšava zdravlje mišićno-skeletnog sistema, kontroliše telesnu težinu i smanjuje simptome depresije. Mogući korisni efekti na mišićno-skeletni sistem su smanjenje bolova u leđima, prevencija osteoporoze i padova, kao i gojaznosti. Fizička aktivnost redukuje psihološke posledice sedenternog načina života kao što su stres, napetost, depresija, usamljenost. Fizička aktivnost ima i ekonomske koristi, posebno u smanjenju medicinskih troškova, povećanje produktivnosti i zdravije psihičko i socijalno okruženje.
        Stečene navike u pogledu fizičke aktivnosti u detinjstvu i adolescenciji će se verovatno održati tokom daljeg života obezbeđujući osnovu za aktivan i zdrav život. Loše životne navike, kao što su sedenterni – pasivan, sedeći način života, loša ishrana, pušenje i zloupotreba alkohola i droga, prihvaćene u mladosti će se najverovatnije zadržati. Fizička aktivnost nije samo stvar ponašanja pojedinca. Politika zajednice i inicijative treba da budu takvi da stvore sredinu koja će pomoći ljudima da budu fizički aktivni. Ovo podrazumeva opštinsko i državno planiranje zaštite životne sredine i parkova za šetnju, relaksaciju, druženje i obezbeđenje mogućnosti za plivanje i vožnju bicikla.

Šta se postiže sa samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno:

Unapređenje zdravlja !!!
Sagorevanje kalorija i postizanje željene telesne mase.
Smanjenje nivoa šećera i holesterola u krvi.
Fizički aktivne osobe su bolje raspoložene, zadovoljnije sobom, u boljoj kondiciji i bolje reaguju na stres .
50% smanjenje rizika za nastanak bolesti vezanih za fizičku neaktivnost (bolesti srca, šećerna bolest i gojaznost).
Smanjenje rizika za nastanak povišenog krvnog pritiska i smanjenje krvnog pritiska kod osoba kojima je povišen.
Očuvanje koštane mase i na taj način prevencija osteoporoze; žene koje se bave fizičkom aktivnošću smanjuju rizik za nastanak osteoporoze.
Smanjenje psiholoških posledica sedenternog načina života, kao što su stres, nervoza, depresija i usamljenost.


Povećati i održati adekvatan nivo zdravlja povećanjem fizičke aktivnosti svih ljudi, doprineti kontroli i prevenciji masovnih nezaraznih bolesti i ukazati zajednici da politika i inicijative treba da budu takvi da stvore sredinu koja će pomoći ljudima da budu fizički aktivni, što podrazumeva povećanje broja parkova, uređenje pešačkih zona i biciklističkih staza.

 

 

установе

Медицински отпад

biohazard

Логин Формулар

Зона за регистроване кориснике