Maximenu CK

 

1. октобар 2017 − Међународни дан старијих особа
“Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву”

 


Старење популације данас представља један од највећих успеха човечанства али је и један од највећих јавноздравствених изазова.
Процена је да ће број старијих особа широм света порасти за 56%, односно са 901 милион особа на више од 1,4 милијарде између 2015. и 2030. године. До 2030. године, број особа старијих од 60 година и више ће премашити број младих узраста од 15 до 24 године.
Слоган овогодишње кампање: “Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву” изабран је са циљем да се промовише допринос и учешће старијих особа у породици, локалној заједници и друштву. Овогодишња тема наглашава везу између препознавања талената међу старијим особама и могућности њиховог учешћа у окружењу у коме живе, чиме се омогућава имплементација Агенде 2030 и Мадридског међународног плана акције о старењу, који тренутно пролази кроз трећи круг прегледа и процене. Потреба да се обрати пажња на често занемарен допринос старијих особа, није само неопходана за њихову добробит, већ је и императив за процес одрживог развоја.
Неопходно је истражити најделотворније начине промоције и оснаживања учешћа старијих особа у различитим аспектима живота, али и подржати њихово учешће, у складу са основним правима старијих особа, њиховим потребама и жељама.
Циљеви овогодишње кампање:
-Омогућавање услова/мера које утичу на спремност старијих особа да активно учествују, што подразумева здравствено осигурање, редован приход, правну заштиту и приступ финансијским услугама.
-Начини/средства за оснаживања учешћа у старости, укључујући савремену технологију, образовање и доживотно учење, приступ информацијама, као и превазилажење баријера које искључују или дискриминишу старије особе.

Старење популације и нови изазови који прате демографске промене

У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.

Свет
-Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона.
-Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година.
-Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвије-ним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године.
Европа
Више од 160 милиона људи је старости преко 60 година.
Предвиђа се да ће се очекивани животни век у ЕУ продужити за 8,5 година код мушкараца и 6,9 код жена.
Просечна старост мушкараца ће се продужити са 76 година у 2008. години на 84,5 година, а код жена са 82,1 година на 89 година до 2060. године.
Очекује се утростручење броја особа старости преко 80 година са 22 милиона у 2008. години на 61 милион у 2060. години.

Република Србија

Република Србија са просечном старошћу становника од 41,6 година (2011) једна је од најстаријих земаља у свету. Проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника. Становништво Србије је све старије. Основна одлика старосно-полне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији” је регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година

У периоду 2002–2015. године у Републици Србији:

-просечна старост становника порасла је са 40,2 на 42,7 година
-просечан животни век продужен је са 69,7 на 72,2 године код мушкараца, а са 75,0 на 77,4 године код жена),
-проценат младих (0–14) пао је са 16,1% на 14,4%, док је проценат старих (65 година и више) порастао са 16,6% на 18,7%,
-стопа наталитета је смањена са 10,4 ‰ на 9,3‰,
-удео жена у фертилном периоду је са 24,1% опао на 22,1% у укупном становништву.

Нови изазови који прате демографске промене

-Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравстве-них проблема истовремено.
-Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% светске популације.
-На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4–6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање достојанства старих (на пример остављајући их у неуредној одећи) и намерно необезбеђивање неопходне неге (развој декубитуса, на пример). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких последица.
-Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости. Процењује се да 25–30% особа узраста 85 или више година има одређени степен смањења когнитивних функција.
-Многи веома стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема. Многима је потребан неки облик дугорочне неге, што укључује негу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједнице и дужи боравак у болници.
-У кризним ситуацијама стари су посебно осетљиви. Наиме, они често не могу да побегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.

Најчешћи стереотипи који се односе на старе

Савремено друштво карактерише постојање одређених клишеа за поједина животна доба, а за старост посебно. Будући да је за модерна друштва управо карактеристично повећање броја старијих становника и интензивирање старења становништва, парадоксално је да су управо у тим друштвима предрасуде и стереотипи о старима распрострањенији него икада пре. Ови ставови су примери предрасуда у вези са старим особама – стереотипа који се односе на дискриминацију појединца или групе људи због њихових година. Овакви ставови приказују старије људе као слабе, оне „чије је време прошло”, неспособне за рад, физички и ментално споре, са неким поремећајем или неспособношћу или као беспомоћне. Предрасуде усмерене ка старим особама служе као социјални зид између генерација.
Многи стручњаци тврде да је слаба мотивација за активан живот понајвише последица односа друштва према старим особама и да до раскида веза са околином не долази зато што се стари ,,повлаче” већ стога што се друштво удаљава од њих.
Најчешћи стереотипи се односе на:

Стереотип 1. Стари људи су они „чије време је прошло”
Стереотип 2. Старији људи су беспомоћни
Стереотип 3. Стари људи ће постати сенилни
Стереотип 4. Старије жене су мање вредне од млађих жена
Стереотип 5. Старији људи не заслужују здравствену негу
Ови стереотипи могу да спрече старе особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. Млађи људи такође могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези са социјалним укључивањем старих. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старим људима

установе

Медицински отпад

biohazard

Логин Формулар

Зона за регистроване кориснике