Maximenu CK

Грозница Западног Нила (ГЗН) је потенцијално тешко обољење вирусне етиологије које се преноси убодом зараженог комарца. Узрочник је вирус грознице Западног Нила, који је први пут изолован и идентификован у области Западни Нил у Уганди 1937. године. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус (вирус који се преноси артроподама) на свету.

Вирус може да зарази људе, птице, комарце, коње и друге сисаре.

images

ЕТИОЛОГИЈА

Вирус грознице Западног Нила (ВЗН) припада антигеном комплексу вируса јапанског енцефалитиса, род Флавивируса. Постоје два генетска рода овог вируса: генетски род 1 је распрострањен у многим деловима света и изазива велике епидемије, док је генетски род 2, који циркулише у Африци, тек недавно пријављен у централној Европи.

 

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ

Због наглог повећања броја регистрованих хуманих случајева, као и појаве обољења у неким европским земљама где га раније није било (Грчкој, Италији, Румунији, Руској Федерацији, Украјини, Македонији, Турској, Албанији) грозница западног Нила је постала претећа болест у Европи. Претеће болести, односно болести у настајању (emerging) су болести чија је учесталост (инциденција у хуманој популацији) порасла током последње две деценије или има тенденцију пораста у блиској будућности. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције). Интензивном размножавању и ширењу комараца погодују фактори средине – високе температуре спољне средине, влажност, обилне или честе падавине, поплаве, али и људски фактор, односно активности човека као што су наводњавање и глобално загревање.

РЕЗЕРВОАР ЗАРАЗЕ

Примарни резервоар су птице (код којих не изазива веће здравствене тегобе, односно већина инфекција код птица је асимптоматска, иако је забележена висока смртност међу вранама), које развијају високу виремију.

индекс

ВЕКТОР

Главни вектор грознице Западног Нила је комарац из рода Culex, који је одговоран за одржавања циркулације ВЗН. Међутим, комарци других родова, као што су Aedes aegypti, Aedes albopictus, Anopheles, такође су подложни заражавању. До сада је ВЗН изолован код 43 врсте комараца. Комарци се заразе сисајући крв зараженог домаћина. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника.

 

ПУТЕВИ ПРЕНОШЕЊА

Основни начин трансмисије је убод зараженог комарца. ВЗН се не преноси међу људима путем контакта. У ретким случајевима, вирус може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом органа и са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења). Ризик од заражавања путем медицинских процедура, укључујући трансфузију крви и трансплантацију органа, је јако низак.

ПЕРИОД ИНКУБАЦИЈЕ И КЛИНИЧКА СЛИКА

Симптоми грознице Западног Нила настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца. Период инкубације дужи је код имунокомпромитованих особа.
Код четири од пет заражених она не даје никакве симптоме.
Око 20% заражених особа има благу клиничку слику, чак сличну назебу или у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, што понекад може да буде праћено отоком лимфних жлезда или појавом осипа на кожи груди, леђа или стомака. Обично поменути симптоми пролазе у року од пар дана, мада су забележени случајеви када је обољење трајало и више недеља.
Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике, односно неуроинвазивног облика болести. Тада, поред грознице и главобоље, у клиничкој слици долази до појаве укочености врата, ступора, дезоријентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Озбиљне неуролошке манифестације укључују атаксију, абнормалности кранијалних нерава, мијелитис, неуритис оптичког живца, полирадикулитис.

ОСЕТЉИВОСТ

Осетљивост на инфекцију ВЗН у хуманој популацији је општа. Међутим, особе изнад 50 година старости имају већи ризик од настанка неуроинвазивног облика болести и требало би да обавезно спроводе мере превенције против убода комараца. Присутна хронична обољења, као што су имуносупресија, дијабетес и обољења кардиоваскуларног система, могу да буду независни фактори ризика за појаву тежег облика болести.
Трудноћа и дојење не повећавају ризик од настанка инфекције.

ПРЕВЕНЦИЈА

Опште мере превенције

1) Најједноставнија и најбоља мера превенције је спречити убод комарца. Већина комараца је активна у зору и сумрак, па треба избегавати боравак ван куће у овом периоду уколико је то могуће. Потребно је користити репеленте током боравка на отвореном, уз истовремено ношење одеће са дугачким рукавима и ногавицама.

2) Редукцију броја комараца у затвореном и на отвореном простору. Препоручује се употреба заштитних мрежа или комарника на вратима и прозорима, тако да комарци не могу да продру у затворен простор. Редукција броја комараца на отвореном, где се ради, игра или борави постиже се исушивањем извора стајаће воде и елиминисањем места на која се склањају вектори – комарци. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.

3) Уништавање комараца запрашивањем хабитата људи.

Специфичне мере превенције

1) Вакцина против грознице Западног Нила за примену код људи не постоји, али су испитивања у току.

 

АКТУЕЛНА ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА НА ТЕРИТОРИЈИ СЕВЕРНОБАНАТСКОГ ОКРУГА

• У Србији се инфекција вирусом западног Нила први пут региструје у 2012.години, најчешће су заражене особе старије од 50 година и хронични болесници, који спадају у категорију са повећаним ризиком од тежег облика болести.

• Код оболелих се болест примарно развила у Србији.

• У 2018-ој години на територији Севернобанатског округа пријављено је 12 сумњивих случаја неуроинвазивног облика болести Грознице западног Нила. Од тога код њих 7 је потврђена инфекција овим вирусом, 4 случаја су одбачена а за један се још увек чекају реултати узорка ликвора.

• Смртних случајева није било.

 

установе

Медицински отпад

biohazard

Логин Формулар

Зона за регистроване кориснике