Maximenu CK

 

Kvalitet vazduha u gradu Kikinda u periodu I-XII 2009 godine

 

Kvalitet vazduha se procenjivao analizom padavina (aerosedimenta), analizom osnovnih zagađujućih materija (kiseli oksidi, azotni oksidi, ozon i čađ), analizom suspendovanih čestica i analizom specifičnih zagađujućih materija. Merna mesta na kojma se vršilo uzorkovanje su sledeća:

1.ZZJZ Kikinda

2.Mikronaselje Partizanska 17 Kikinda

3.Lutajuće mesto

4.SRC Jezero

5.Kraljevića Marka 138

6.Gradska kuća

7.Novi Kozarci, Kralja Petra bb

 

Analiza aerosedimenta je tokom prva tri meseca u 2009 godini, vršena na 7 mernih mesta, a od aprila se analiza aerosedimenta vrši na mernim mestima 1, 2 i 4 u kojem se određuju koncentracije ukupnih taložnih materija, teških metala (olovo, kadmijum, cink), relevantnih anjona i katjona, kao i bitne fizičkohemijske osobine padavina. Na 4 merna mesta (merno mesto br.1,2,3,7) je tokom prva tri meseca, odnosno na mernim mestima 1 i 2 od aprila 2009, vršena je analiza kiselih oksida, čađi i azotdioksida, a na mernom mestu ZZJZ merena je tokom celog mernog perioda, pored navedena tri parametara i koncentracija prizemnog ozona.

 

Tokom 2009 godine na dva merna mesta, ZZJZ i Mikronaselje u periodu od po 7 dana su merene i koncentracije ukupnih suspendovanih čestica. U dva od sedam dana su na oba merna mesta u ukupnim suspendovanim česticama određivani teški metali i to na mernom mestu ZZJZ: cink, kadmijum, olovo, živa i mangan, a na mernom mestu Mikronaselje: cink, kadmijum, olovo, živa i aluminijum.

 

Takođe, dva puta po 5 dana tokom 2009 godine i to juna od 04.06 do 09.06. i oktobra od 19.10.09. do 23.10.09. na mernom mestu ZZJZ Kikinda vršene su 24-časovne analize suspendovanih čestica manjih od 10 µm, koncentracije poliaromatičnih ugljovodonika PAH, lako isparljivih ugljovodonika – BTX, metanola i acetona, a na mernom mestu Jezero u istom vremenskom periodu analize ukupnih ugljovodonika metanskog i nemetanskog tipa i ugljen monoksid.


Tokom 2009 godine izvršena je analiza 40 uzorka aerosedimenta (u ostalim sedimentima nisu mogle biti određene UTM usled male količine padavina). Prosečna godišnja koncentracija ukupnih taložnih materija (UTM) bila je 260.7 mg/m2/dan (grafikom br.1), što prelazi graničnu vrednost imisije na godišnjem nivou od 200 mg/m2/dan prema Pravilniku o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka Sl. gl. RS br. 54/92, 19/06. Naime u 19 (od 40) uzoraka koncentracija UTM bila je iznad GVI na godišnjem nivou od 200 mg/m2/dan ili u 47.5%, što je niži procenat prekoračenja GVI u odnosu na prvih šest meseci (66.66%), kao i u odnosu na prvih devet meseci (61.2%), od čega je u 6 uzoraka koncentracija UTM bila je iznad 450 mg/m2/dan ili u 15.0% (GVI- na mesečnom nivou za UTM je 450 mg/m2/dan). Na grafikonu br. 2 prikazano je kretanje UTM po mesecima i mernim mestima.

 

Grafikon br. 1

 

Grafikon br.2

Tokom decembra 2009 godine utvrđena je neuobičajeno niska pH vrednost padavina (4.68 Jezero, 5.57 Mikronaselje), te smo konstatovali prisustvo kiselih kiša.

Koncentracije teških metala olova, cinka, kadmijuma i žive merenih metodom aerosedimenta, nisu odstupale od normi propisanih navedenim Pravilnikom na svih 7 mernih mesta.

Tokom 2009 godine uzorkovano je 899 uzoraka čađi na četiri, odnosno dva merna mesta nakon aprila 2009, a prosečna godišnja koncentracija čađi bila je 18.9 µg/m3, što je nešto niža prosečna koncentracija u odnosu na šestomesečni prosek (20.24 µg/m3) i slična devetomesečnom proseku (17.9 µg/m3). (grafikon br. 3).

 

Grafikon br. 3

Koncentracija čađi (GVI je 50 µg/m3) je na mernom mestu Mikronaselje-OŠ Žarko Zrenjanin tokom 7 dana: 06.01.09., 08.01.09., 09.01.09, 30.07.09., 24.11.09., 27.11.09., i 30.11.09. prekoračila graničnu vrednost imisije, a vrednosti u prekoračenim koncentracijama su se kretale od 51 µg/m3 do 72 µg/m3. Na mernom mestu ZZJZ koncentracija čađi je tokom 11 dana: 06.01.09., 30.08.09., 24.09.09., 27.09.09., 07.10.09., 08.10.09., 15.10.09., 25.10.09., 19.11.09., 20.11.09. i 26.11.09. bila iznad GVI i kretala se od 52 do 74 µg/m3. Tokom ostalog perioda, koncentracija čađi je bila u propisanim granicama.

Prosečne koncentracije čađi po mesecima i mernim mestima prikazane su na (grafikonu br. 4).

 

Grafikon br.4

 

Grafikon br.5

Tokom 2009 godine uzorkovano je 899 uzoraka sumpordioksida na četiri odnosno dva merna mesta nakon aprila 2009, a prosečna godišnja koncentracija bila je 21.1 µg/m3 što je slična prosečna koncentracija u odnosu na devetomesečni prosek (18.03 µg/m3) i niža u odnosu na šestomesečni prosek (25.58 µg/m3). Prosečne mesečne i dnevne koncentracije sumpordioksida su na sva četiri merna mesta bile u propisanim granicama (GVI je 150 µg/m3) (grafikon br.5).

 

Prosečne koncentracije sumpordioksida po mesecima i mernim mestima prikazane su na (grafikonu br. 6).

 

Grafikon br. 6

Tokom 2009 godine uzorkovano je 899 uzoraka azotdioksida na četiri odnosno dva merna mesta nakon aprila 2009, a prosečna godišnja koncentracija bila je 9.27 µg/m3 što je slična prosečna koncentracija u odnosu na devetomesečni prosek (8.45 µg/m3) i u odnosu na šestomesečni prosek (9.67 µg/m3). Prosečne mesečne i dnevne koncentracije sumpordioksida su na sva četiri merna mesta bile u propisanim granicama (GVI je 85 µg/m3) (grafikon br.7).

 

Grafikon br. 7

 

Prosečne koncentracije azotdioksida po mesecima i mernim mestima prikazane su na (grafikonu br. 8).

 

Grafikon br. 8

 

Tokom 2009 godine uzorkovano je 363 uzorka ozona na jednom mernom mestu, gde je prosečna godišnja koncentracija bila je 2.16 µg/m3, (GVI je 85 µg/m3), a maksimalno izmerena koncentracija 6 µg/m3, što je u propisanim granicama.

Tokom 2009 godine izvršena je analiza 168 uzoraka ukupnih suspendovanih čestica. Od toga je u 86 uzoraka utvrđena povišena koncentracija u odnosu na GVI (GVI je 120 µg/m3) što predstavlja 51.2% što je sličan procenat prekoračenja ispitivanih uzoraka u odnosu na devetomesečni (46.7%) i šestomesečni prosek (47.6%). Prosečna godišnja koncentracija ukupnih suspendovanih čestica (oba merna mesta) prelazi GVI i iznosi 139.4 µg/m3 (grafikon br.9). Na mernom mestu ZZJZ koncentracije ukupnih suspendovanih čestica bile su iznad GVI u 33 od 84 analiziranih uzoraka ili u 39.3 % što je viši procenat prekoračenja u odnosu na prvih devet meseci (33.33%) i šest meseci (28.57%). Na mernom mestu Mikronaselje takođe je došlo do prekoračenja gornjih graničnih vrednosti koncentracija ukupnih suspendovanih čestica u 53 od 84 analiziranih uzoraka ili u 63.0% što je sličan procenat prekoračenja u odnosu na prvih devet meseci (60.3%) i šest meseci (66.6%) (grafikon br. 18). Takođe ističemo da je prosečna godišnja koncentracije ukupnih suspendovanih čestica na mernom mestu Mikronaselje bila iznad propisane granične vrednosti, i iznosila je 161.25 µg/m3 i viša je od prosečne vrednosti za prvih devet meseci (147 µg/m3) i prvih šest meseci (155 µg/m3). Na mernom mestu ZZJZ srednja godišnja koncentracija je 117.5 µg/m3 što je nešto više od proseka za devet meseci (108.44 µg/m3) i za šest meseci (108.17 µg/m3), a u granicama je propisanim Pravilnikom. Koncentracije ukupnih suspendovanih čestica su tokom godine dostizale zabrinjavajuće vrednosti, a učestalost prekoračenja je bila veća na mernom mestu Mikronaselje. (Grafikon br. 10)

 

Grafikon br. 9

 

Grafikon br.10

Koncentracija suspendovanih čestica manjih od 10 µm određivana je tokom mernog perioda od 5 dana u oktobru 2009 godine (od 19.10.-23.10.). Suspendovane čestice ove veličine nisu normirane Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka Sl. gl. RS br. 54/92, 19/06. Preporučena vrednost od strane EC je najviše 50 µg/m3. Izmerene vrednosti su se kretale od 34 µg/m3 19/20.10.09. do 59.6 µg/m3 22/23.10.09. Vrednost iznad granične, utvrđena je i 23/24.10.09. i iznosila je 51.8 µg/m3. Dakle, u dva od pet dana merenja vrednosti su bile iznad preporučenih od strane Evropske komisije.

Koncentracije olova, žive i mangana su u suspendovanim česticama bile u granicama propisanim Pravilnikom. Koncentracija kadmijuma u suspendovanim česticama je 11.05.2009. na mernom mestu ZZJZ prekoračila GVI od 0.01 µg/m3 i iznosila 0.013 µg/m3. Prosečna godišnja koncentracija cinka je iznosila je 0.020 µg/m3, dok je prosečna godišnja koncentracija aluminijuma bila 12.94 µg/m3 što je slično vrednosti za prvih devet (11.53 µg/m3) i šest meseci (10.91 µg/m3). (Pravilnik ne propisuje GVI za cink niti za aluminijum).

Prosečna koncentracija PAH-ova (poliaromatični ugljovodonici), njih 16 između kojih je i benz(a)piren je u prvom mernom periodu od 5 dana tokom juna bila prosečno 4.13 ng/m3, a u drugom mernom periodu u oktobru čak 54.99 ng/m3. Prosečna desetodnevna vrednost iznosi 29.56 ng/m3. Prosečna koncentracija benz(a)pirena za 5 dana merenja tokom juna bila je 0.264 ng/m3, a kretala se od 0.1 ng/m3 do 0.51 ng/m3. Pravilnik propisuje GVI samo za benz(a)piren koji iznosi 1 ng/m3, te je utvrđena koncentracija tokom juna bila u propisanim granicama, ali se tokom oktobra kretala čak od 2.15 ng/m3 do 7.49 ng/m3, i prosečno iznosila 5.186 ng/m3, što je višestruko iznad vrednosti dozvoljene Pravilnikom na godišnjem nivou.

 

Lako isparljivi ugljovodonici (BTX) su imali sledeće koncentracije u periodu 04/05.06.-08/09.06. i u periodu 19/20-23/24.10.09:

Prosečna koncentracija benzena u dvadesetčetvoročasovnom uzorku merena tokom pet dana juna bila je 1.5 µg/m3, a kretala se od 0.9 do 2.1 µg/m3, a tokom oktobra bila je 6.9 µg/m3, a kretala se od 3.2 do 10.6 µg/m3. GVI za benzen po Pravilniku iznosi 5 µg/m3. Zakonodavac je propisao smanjenje od 0.5 µg/m3 godišnje, počevši od 2006 godine, uz dozvoljeno prekoračenje od 100%, dakle za 5 µg/m3 do 2015 godine, te GVI ove kancerogene materije izražene kao vrednost merenja za vreme usrednjavanja od jedne godine za 2009 iznosila 8 µg/m3. Dakle tokom merenja utvrđena je visoka koncentracija u dva od pet dana merenja -20/21.10.09. i 23/24.10.09. u odnosu na dozvoljenu prosečnu godišnju vrednost za 2009 godinu (8 µg/m3 za 2009 godinu).

Prosečna koncentracija etilbenzena u dvadesetčetvoročasovnom uzorku tokom pet dana merenja u junu, bila je ispod granice detekcije i iznosila <0.5 g="" m="" sup="">3. (Pravilnik ne propisuje GVI za ovu supstancu), a u oktobru je prosečno iznosila 2.32 µg/m3.

Prosečna koncentracije toluena je tokom mernog perioda od pet dana u junu bila je 4.36 µg/m3, dakle daleko ispod GVI (7500 µg/m3) i kretala se od 3.5 do 5.8 µg/m3, odnosno 2.72 µg/m3 tokom mernog perioda u oktobru, kad se kretala od 0.9 do 5.8 µg/m3.

Prosečne koncentracije m,p-ksilena i o-ksilena su bila tokom svih pet dana merenja u junu ispod granice detekcije, dakle <0.5 g="" m="" sup="">3 (Pravilnik ne propisuje GVI za ove supstance), odnosno prosečno 6.8 µg/m3 u oktobru, kad su se kretale od <0.5 do="" 32="" g="" m="" sup="">3.

Prosečna koncentracija metanola je merena tokom 10 dana (pet dana u junu i pet dana u oktobru) i bila je ispod granice detekcije (<1.0 g="" m="" sup="">3) (Pravilnik ne propisuje GVI za ove supstancu).

Prosečna koncentracija acetona je merena tokom 10 dana (pet dana u junu i pet dana u oktobru) i bila je ispod granice detekcije (<1.0 g="" m="" sup="">3) (Pravilnik ne propisuje GVI za ove supstancu).

Prosečna koncentracija ugljenmonoksida merena tokom 5 dana junu i 5 dana u oktobru, svakih sat vremena i kretala se u junu od 0.2 do 0.6 mg/m3, odnosno u oktobru od 0.2 do 0.7 mg/m3, što je u propisanim granicama za jednosatni i dvadetčetvoročasovni uzorak (GVI za h= 10 mg/m3, GVI za 24 h=5 mg/m3).

Prosečna koncentracija metana je merena tokom 5 dana juna i 5 dana oktobra, svakih sat vremena i kretala se u junu od 1.2 do 1.7 ppm, odnosno u oktobru od 1.2 do 2.9 ppm. Pravilnik ne propisuje GVI za metan.

Prosečna koncentracija ukupnih ugljovodonika (THC) je merena tokom 5 dana juna i 5 dana oktobra, svakih sat vremena i tokom juna se kretala od 1.8 do 3.2 ppm, a tokom oktobra od 1.4 do 3.3 ppm. Pravilnik ne propisuje GVI za THC. Koncentracije ugljovodonika nemetanskog tipa merene u istom periodu na isti način, su se kretale u junu od 0.0 ppm do 0.8 ppm, a u oktobru od 0.1 do 0.5 ppm.

 

Stanje kvaliteta vazduha prema raspoloživim pokazateljima nije zadovoljavajuće, u prvom redu zbog učestalih povišenih koncentracija ukupnih suspendovanih čestica i ukupnih taložnih materija, kao i zbog prisustva kancerogenih materija iz grupe poliaromatičnih ugljivodonika i aromatičnih lako isparljivih ugljovodonika. Iz prethodne analize se vidi da je skoro polovina uzoraka ukupnih taložnih materija bila iznad GVI, odnosno da je tokom polovine vremena merenja koncentracija bila nedozvoljeno visoka. Sličnu situaciju konstatujumo i nakon analize ukupnih suspendovanih čestica, koje su u polovini uzoraka imale povišene vrednosti, a obzirom na statistički značajan broj uzoraka i pravilnu vremensku raspodelu uzorkovanja, izvodimo zaključak da su i tokom polovine mernog perioda bile povišene. Suspendovane čestice veličine ispod 10 µm prema preporukama EC bile su u dve petine uzoraka utvrđene u povećanoj koncentraciji. Čestice manje od 10 µm, a naročito čestice manje od 5 µm su respirabilne, odnosno prodiru do alveola pluća, te je moguća resorpcija ovih čestica u krvotok. Prisustvo kancerogena je svakako zabrinjavajuće. Koncentracija po zdravlje najopasnijeg PAH-a, benz(a)pirena bila je povećana tokom svih 5 dana merenja u oktobru, a prisustvo kancerogena iz I grupe po IACR klasifikaciji, zakonodavac zapravo zabranjuje, odnosno toleriše samo privremeno i u gore naznačenoj koncentraciji (čl 7 stav 1 i 2 Pravilnika). Koncentracija benzena, koji takođe spada u kancerogene materije je u 2 od 10 dana merenja takođe bila povišena. Prisutni ugljovodonici u vazduhu i metanskog tipa i nemetanskog tipa svakako predstavljaju rizik po zdravlje, čiju je visinu teško proceniti.

 

Potencijalni efekti aerozagađenja na zdravlje stanovništva su od davnina poznati. Povećana je učestalost bolesti respiratornog trakta u prvom redu opstruktivnih, kao što je hroničan bronhitis, astma i emfizem, naročito kod vulnerabilnih populacija kao što su deca, trudnice, starije osobe. Takođe pojava malignih bolesti respiratornog trakta i drugih organa, je u tesnoj vezi sa aerozagađenjem, gde ono nakon pušenja duvanskog dima predstavlja, drugi najvažniji faktor rizika za nastanak ovih bolesti.

 

Predlog mera: Povećati broj dana u kojima će se meriti pored postojećih standardnih parametara, ugljovodonici (aromatični i alifatični), uključujući metanol, BTX (benzen, toluen i ksilen), PAH uključujući benz(a)piren, ugljovodonike naftnog reda (C 13-17) i fenole.

 

 

 

 

установе

Медицински отпад

biohazard

Логин Формулар

Зона за регистроване кориснике