Maximenu CK

prevencija

 

Nacionalni dan borbe protiv raka dojke- 20 mart, obeležava se već treću godinu kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti, na podizanje svesti o značaju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke, kao i o palijativnom zbrinjavanju osoba obolelih od ove bolesti.

Rak dojke je trenutno vodeća maligna bolest kod žena kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Prema dostupnim podacima u svetu svake godine od raka dojke oboli oko 1.670.000 hiljada žena, a oko 522.000 žena umre.Prema poslednjim zvaničnim podacima iz 2012.godine kojima raspolaže Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” registrovano je 4.417 obolelih žena od karcinoma dojke što čini 25,5% obolelih žena od svih karcinoma, a 1663 žena je izgubilo život odnosno 18,2%.Od ukupnog broja novoobolelih žena u svetu od 20 do 30% žena je mlađe od 50 godina, a oko 33% žena su starosti od 50 do 64 godine.

Veći broj smrtnih slučajeva žena obolelih od raka dojke javlja se u zemljama u razvoju zbog dijagnostikovanja raka dojke u kasnoj fazi, uglavnom zbog nedostatka svesti o potrebi ranog otkrivanja, kao i zbog nedostatka resursa u zdravstvenom sistemu. Broj obolelih žena prema broju stanovnika u našoj zemlji jeste sličan drugim zemljama u okruženju. Prema broju umrlih žena na žalost, naša zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi, baš iz razloga kasnog otkrivanja karcinoma dojke.

Rak dojke se najčešće otkrije kada je njegova veličina preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama. Preporuke su da se rak dojke otkrije u ranoj fazi kada su promene nepalpabilne, odnosno neopipljive, ili kada je veličina tumora manja od 1 cm.Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi uz adekvatnu dijagnostiku i lečenje, šanse za izlečenje i produžetak života su daleko veće nego u slučajevima kada se ova bolest otkrije u kasnoj fazi. U razvijenim zemljama se rak u gotovo 90% slučajeva otkrije u ranoj fazi kada je mogućnost lečenja najveća.

prevencija raka dojke

Prema statističkim analizama svaka osma do dvanaesta žena ima rizik da oboli od karcinoma dojke. Prema nekim epidemiološkim istraživanjima sa povećanjem životnog standarda raste mogućnost oboljevanja od raka dojke. Žene mogu da obole u svim životnim dobima, ali se sa godinama starosti povećava rizik od oboljevanja. Najveći broj obolelih žena i u našoj zemlji jeste starosti od 50 do 65 godina života, ali se trend porasta broja obolelih spušta prema mlađem godištu.

Trenutno ne postoji dovoljno znanja o uzrocima nastanka raka dojke, tako da rano otkrivanje bolesti ostaje kamen temeljac kontrole raka dojke. Smatra se da je nastanak raka dojke multifaktorijalnog porekla i da brojni rizikofaktori deluju udruženo. Najčešće pominjani rizikofaktori za nastanak ove bolesti jesu: nasledne predispozicije, rana prva menstruacija, kasna menopauza, nerađanje dece ili rađanje dece u kasnijoj životnoj dobi, nedojenje dece, hormonska terapija, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola, duvana itd.

Faktori rizika se dele na dve grupe, na one na koje se ne može uticati (nemodifikujući kao što su nasledne predispozicije, prva menstruacija, poslednja menstruacija i td) i one na koje se može uticati (modifikujući kao što su rađanje dece posle 30 godine, dojenje dece, pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, hormonska terapija i td).

Imajući u vidu visoku verovatnoću preživljavanja i bolji kvalitet života žena obolelih od karcinoma dojke veoma je važno rano otkrivanje karcinoma dojke, što podrazumeva samopregled dojke, koji svaka žena u generativnom periodu treba da radi jednom mesečno, preventivni klinički pregledi kod izabranog ginekologa jednom godišnje, ultrazvuk dojke i mamografija.

Kod žena u mlađem životnom dobu prema indikacijama ginekologa pogotovu ako postoji neki od rizikofaktora, metoda izbora ranog otkrivanja raka dojke jeste pored kliničkog pregleda, ultrazvuk dojke zbog same strukture dojke.

U tom periodu trudnice i porodilje ukoliko imaju naslednu predispoziciju ili neki od rizikofaktora, ili primete bilo kakvu promenu na svojim dojkama, neophodno je da se jave svom ginekologu koji će proceniti koja dijagnostička metoda je neophodna. Pored kliničkog pregleda može se uraditi ultrazvuk dojke, a ako je potrebno i radiografija dojke.

Kod žena posle četrdesete godine obavezna je primarna mamografija i ultrazvuk u indikovanim slučajevima posle kliničkog pregleda.

Kod žena starijih od pedeset godina obavezna je mamografija na svakih dve godine života. Kao najčešći put ranog otkrivanja raka dojke jeste sprovođenje organizovanog nacionalnog skrining programa kod žena starosti od 50 do 69 godina. Metod organizovanog skrininga jeste skrining mamografija. Ciklus skrininga se ponavlja na svake dve godine i teži se obuhvatu ciljne populacije od 75% žena starosti od 50 do 69 godina života.

Ukoliko se organizovani skrining sprovodi prema utvrđenoj metodologiji, prema podacima zemalja koje godinama sprovode organizovani skrining mamografiju smrtnost žena se smanjuje za oko 35% i što je jako bio produžava se životni vek i kvalitet života ženama kod kojih je u okviru skrininga otkriven karcinom dojke u ranoj fazi.

Trenutno se sprovodi u 50 opština radom stacionarnih i mobilnih mamografa i u ovim opštinama svaka treća žena starosti od 50 do 69 godina života je pozvana na mamografski pregled. Otkriveno je 290 karcinoma u ranoj fazi kod žena koje nisu imale nikakvih simptoma i koje najverovatnije u ovom periodu se ne bi obratile lekaru. Žene su posle dodatne dijagnostike dobile adekvatnu terapiju, dalje praćenje i lečenje.

Program organizovanog skrininga karcinoma dojke će se nastaviti i u narednom periodu sa tendencijom širenja na teritoriju cele naše zemlje uz obezbeđivanje neophodnih uslova za sprovođenje.

U mestima gde se ne sprovodi ovakav vid sekundarne prevencije sprovodi se oportuni skrining mamografija, odnosno preventivni pregledi za sve žene koje se same jave lekaru.

U Srbiji u okviru kampanje povodom obeležavanja Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke organizuje se veliki broj aktivnosti kao što su predavanja, tribine, gostovanja na televiziji i radiju. U domovima zdravlja i bolnicama, ginekolozi i stručnjaci iz oblasti javnog zdravlja organizovaće predavanja i razgovore u kojima ženama objašnjavaju važnost preventivnih pregleda.

Jako je bitno da žene brinu o sopstvenom zdravlju i da redovno sprovode samopregled dojki. Ova preporuka se odnosi i na žene mlađe životne dobi, kao i trudnice i porodilje. Potrebno je da žene posmatraju svoje dojke, obrate pažnju na izgled oblik i veličinu dojki, promene na njima, boju kože, izgled bradavica, pojavu iscedaka ili sličnih promena. Takođe je bitno da se obuče za samopregled dojki, kao i da idu redovno na preventivne preglede kod svog lekara. Bitno je skrenuti pažnju da žene ukoliko primete bilo kakvu promenu se odmah jave lekaru.

 

Neophodno je da žene ciljne populacije od 50 do 69 godina starosti kada budu pozvane se obavezno odazovu na skrining mamografiju u okviru organizovanog skrininga ranog otkrivanja raka dojke.

 

Uz vašu pomoć, gotovo svaki slučaj raka dojke može biti sprečen!

Pridružite se kampanji!

Pomozite da se podigne svest o prevenciji raka dojke.

 

Izvor podataka:

 

http://www.skriningsrbija.rs/srl/skrining-raka-dojke/

http://www.batut.org.rs/download/publikacije/2012IncidencijaIMortalitetOdRaka1.pdf

http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2013/April/Vodic%20za%20dijagnostikovanje%20i%20lecenje%20raka%20dojke.pdf

установе

Медицински отпад

biohazard

Логин Формулар

Зона за регистроване кориснике