Maximenu CK

Kampanja pod sloganom „Zaštitimo se od gripa” počela je 28. oktobra i ima za cilj da se istakne značaj vakcinacije protiv gripa kao najbolje preventivne mere, i to posebno kod osoba koje su u povećanom riziku za dobijanje teških formi bolesti. Inicijativa SZO predstavlja nastavak Evropske nedelje imunizacije, koja se održava svake godine u aprilu mesecu.

Vakcinišite se protiv gripa ove zime ako imate hroničan zdravstveni problem

 

grip web-1 1

grip web-1 4grip web-1 3

grip web-1 2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Grip može biti ozbiljan ako imate hroničan zdravstveni problem
Grip često traje nekoliko dana sa neprijatnim i ozbiljnim simptomima, a oboleli se obično brzo oporave. Međutim, kod osoba sa hroničnim zdravstvenim problemima grip može da izazove ozbiljna stanja, pa i smrtni ishod. Ako, na primer, već imate srčano oboljenje, dijabetes ili bolest pluća, grip može da pogorša ova stanja ili da ih učini nestabilnim.
Zašto neki zdravstveni problemi povećavaju rizik da obolite od gripa?
Ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima češće imaju oslabljen imuni sistem, bilo zbog samog oboljenja (npr. HIV infekcija, dijabetes) bilo zbog načina na koji se ono leči (npr. steroidi, hemioterapija, zračenje). To otežava borbu organizma protiv gripa i povećava rizik od komplikacija, kao što je upala pluća.
Šta je grip?
Grip je zarazna bolest koja se širi sa osobe na osobu uglavnom kašljanjem, kijanjem i bliskim kontaktom. Epidemija gripa se obično javlja zimi.
Simptomi gripa se javljaju iznenada (ponekada u roku od nekoliko sati) i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Uobičajeni simptomi su groznica i osećaj jeze, kašalj, bolno grlo, glavobolja, bol u mišićima i umor.
Koja hronična oboljenja mogu povećati rizik da obolite od gripa?
Plućne bolesti (npr. astma, hronični bronhitis, hronična opstruktivna bolest pluća)
Srčana oboljenja (npr. koronarna arterijska bolest, insuficijencija srca)
Neurološka oboljenja i neurorazvojni poremećaji  (npr. cerebralna paraliza, mišićna distrofija)
Dijabetes
Oslabljen imuni sitem usled bolesti (npr. HIV/AIDS-a ili odstranjena slezina) ili lečenja drugih stanja (npr. hemoterapijom, imunosupresivnim sredstvima, terapijom kortikosteroidima)
Hronično oboljenje bubrega
Hronično oboljenje jetre
Ekstremna gojaznost
Terapija aspirinom kod  dece
Ako imate jedan ili više nabrojanih zdravstvenih problema i dobijete grip, postoji veći rizik da će vam biti potrebna bolnička nega ili čak lečenje u jedinici za intenzivnu negu nego zdravim osobama.

Grip može biti ozbiljno oboljenje ako ste stariji od 65 godina

 

Između 80% i 90% svih smrtnih ishoda povezanih sa gripom se desi kod osoba starijih od 65 godina života. Starije osobe su često u mnogo većem riziku da budu hospitalizovane zbog gripa nego mlađe zdrave osobe. Ovo je zbog toga što imuni sistem slabi sa godinama i sve je manje delotvoran u borbi protiv zaraznih bolesti, uključujući i grip.  

Zašto je vakcinacija najbolja zaštita od gripa?
Vakcinisati se svake godine pre nego što počne sezona gripa je najbolji način da:
smanjite rizik od obolevanja od gripa
smanjite rizik od razvijanja težih komplikacija bolesti, hospitalizacije i smrtnog ishoda.
pomognete da se smanji rizik od širenja gripa na osetljivu populaciju,  porodicu, prijatelje i ostale osobe, pa i one koji iz određenih razloga ne mogu biti vakcinisani.

Ako ste trudni ili imate hronični zdravstveni problem, vakcinacija je dvostruko važna – i za vas i za vašu bebu.
Da li je vakcinacija protiv gripa bezbedna?
Vakcinacija je bezbedna. Neželjene posledice vakcinacije protiv gripa su u najvećem broju slučajeva blage i kratkotrajne. Najčešće su osetljivost i crvenilo na mestu davanja koje traje 1–2 dana. Neki ljudi retko osećaju glavobolju, bol u mišićima, groznicu, umor i mučninu. Ova neželjena dejstva su blaga i brzo prolaze, za razliku od gripa.

 

Zaštitite sebe i svoje pacijente od gripa

Ako ste zdravstveni radnik, u većem ste riziku da budete izloženi gripu nego opšta populacija.
Analizom  podataka dobijenih sistematskim pregledom upoređena je incidenca gripa kod zdravih odraslih osoba i zdravstvenih radnika. Među zdravstvenim radnicima incidenca je bila znatno viša. Druge  analize su pokazale da se prilikom pojave gripa u zdravstvenim ustanovama, 10–59% zdravstvenih radnika koji neguju pacijente sa gripom inficiraju virusom. Oni koji rade u službama urgentne medicine i u kliničko-bolničkoj sredini su pod najvećim rizikom, a od svih zdravstvenih radnika medicinske sestre/tehničari su najviše izloženi virusu.

Kada dobijete grip, možete ga preneti svojim pacijentima.
Studije pokazuju da zdravstveni radnici mogu da prenesu grip pacijentima koji su osetljivi, sa  mogućim češćim komplikacijama. Štaviše, navodi se da su oni glavni izvor infekcije za pacijente u zdravstvenim ustanovama. Grip može biti naročito komplikovan kod dece ranog uzrasta, starih i osoba koje se leče imunosupresivima ili boluju od hroničnih bolesti. Kod nekih pacijenata mogu da se razviju komplikacije opasne po život, a postoje i dokumentovani smrtni slučajevi prouzrokovani gripom u neonatološkim jedinicama za intenzivnu negu i pedijatrijskim onkološkim odeljenjima, nakon prenosa infekcije preko zdravstvenih radnika.

Zbog toga što su posvećeni svome poslu, zdravstveni radnici često dolaze na posao kada su bolesni, povećavajući rizik od prenošenja bolesti.
Istraživanje sprovedeno u Kaliforniji, u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazalo je da je jedan od tri zdravstvena radnika dobio grip tokom sezone gripa, a da su tri od četiri zdravstvena radnika negovali pacijente dok su bili bolesni. Studija iz Glazgova, u Ujedinjenom Kraljevstvu, pokazala je da polovina zdravstvenih radnika koji su imali grip nisu bili ni svesni da su inficirani. Ako se vakcinišete, mogućnost da inficirate osetljive pacijente će biti manja.

Kada zdravstveni radnici odsustvuju sa posla zbog bolesti, može se desiti da trpi nega pacijenata.
Manjak osoblja može negativno da utiče na negu pacijenata. Nedostatak medicinskih sestara/tehničara u jedinicama za intenzivnu negu može da dovede po povećanja smrtnosti. Uprkos tome, obuhvat vakcinisanih zdravstvenih radnika je i dalje nizak.

SZO preporučuje da se svi zdravstveni radnici u jesen vakcinišu protiv sezonskog gripa.
Izvor: Izveštaj Strateške savetodavne ekspertske grupe za imunizaciju (SAGE Report), april 2012. godine
http://www.who.int/immunization/sage_conclusions/en/index1.html

 

установе

Медицински отпад

biohazard

Логин Формулар

Зона за регистроване кориснике