Maximenu CK

ПРАЋЕЊЕ И АНАЛИЗА ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА СТАНОВНИШТВА СЕВЕРНОБАНАТСКОГ ОКРУГА И  КОРИШЋЕЊА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА  У  2008.ГОДИНИ

 

 

ОРГАНИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ  У СЕВЕРНОБАНАТСКОМ ОКРУГУ

 

Здравствену заштиту становништву Севернобанатског округа (СБО) пружају здравствене установe примарне и секундарне здравствене заштите из Уредбе о Плану мреже здравствених установа („Сл.гласник РС“бр.42/06, измене и допуне уредбе, „Сл.гл.“ бр. 84/08). На територији СБО здравствену делатност обављају следеће самосталне здравствене установе:

 

  1. Дом здравља Ада
  2. Дом здравља Чока
  3. Дом здравља Кањижа
  4. Дом здравља Нови Кнежевац (са стационаром)
  5. Дом здравља Кикинда
  6. Дом здравља Сента
  7. Општа болница Кикинда
  8. Општа болница Сента
  9. Апотека  Кикинда

10.  Апотека Сента

11.  Специјална болница за психијатријске болести  Нови Кнежевац

12.  Специјална болница за рехабилитацију Бања Кањижа

13.  Завод за јавно здравље Кикинда

 

Према Плану мреже укупан број постеља  намењених за краткотрајну хоспитализацију у округу је 550 (Општа болница Кикинда 280, Општа болница Сента 240, стационар при ДЗ Н.Кнежевац 30). За дуготрајну хоспитализацију психијатријских болесника користи се 300 постеља у Специјалној болници  у Н.Кнежевцу, а за стационарну рехабилитацију 140 постеља у Бањи Кањижа.  Дакле, по Плану мреже округ располаже са укупно 990 постеља, проосечна стопа обезбеђености болничким постељама на 1000 становника округа је 6,2 (просек за Републику је 5,1). Стопа обезбеђености постељама за краткотрајну хоспитализацију износи 3,4 (просек за Републику, за секундарни ниво болничке заштите је 3,3 постеље на 1000 становника).

 

ОРГАНИЗАЦИЈА ПРИМАРНЕ  ЗДРАВСТВЕНЕ  ЗАШТИТЕ

 

Ванболничка, односно примарна здравствена заштита на територији СБО остварује се у  6 домова здравља, који обезбеђују здравствену заштиту за укупно 157155 становника округа, колико износи процењени број становника округа за 2007.годину (подаци Републичког завода за статистику Србије). Процењени број становника по општинама у 2007.години је: Кикинда 63324, Кањижа 26566, Нови Кнежевац 11985, Сента 24457, Чока 12634 и Ада 18189. У односу на попис становништва из 2002.године, процена је да се у округу  укупан број становника у протеклих 5 година смањио за 5,2%.

У зависности од броја становника општина за које домови здравља обезбеђују здравствену заштиту, разликује се сложеност и организациона структура дома здравља. Делатност и унутрашња организација домова здравља утврђени су Статутом. Укупан број насеља којима се обезбеђује ПЗЗ преко здравствених станица/амбуланти у округу је 50.  Број насељених места по општинама, укључујући и само седиште општине, је: 10 у општини Кикинда,  13 у општини Кањижа, 9 у општини Нови Кнежевац, 8 у општини Чока, 5 у општини Сента и 5 у општини Ада.

 

 

РАД И КОРИШЋЕЊЕ ПРИМАРНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ  У 2008. ГОДИНИ

 

Kaдровска обезбеђеност

 

У домовима здравља је у 2008.години уговорено са РЗЗО укупно 755 запослених (без стоматологије), што је у односу на уговорени број у претходној години више за 2,5% (736 уговорених). Уговорено је укупно 176 лекара (100 лекара опште медицине и 76 специјалиста), 3 фармацеута-биохемичара, 372 медицинских сестара-техничара, 6 здравствених сарадника, 61 административних радника и 137 техничко- помоћног особља. Удео немедицинских радника је 26,2%. У односу на норматив за ниво округа недостаје 26 лекара, што је нешто боља ситуација у односу на претходну годину када је примарној здравственој заштити недостајало 34 лекара, затим недостају по 1 фармацеут-биохемичар и здравствени сарадник, док у вишку има 14 мед.сестара-техничара, 22 административна и 2 техничка радника.

У стоматолошкој здравственој заштити, коај се пружа у оквиру свих домова здравља,  уговорено је укупно 94 запослених са следећом структуром: 39 стоматолога (од тога 9 специјалиста) и 55 стоматолошких сестара-техничара. Број уговорених стоматолога одговара нормативу, док у вишку има 3 техничара.

Наведени уговорени број запослених у ПЗЗ за 2008.годину се узима као основица за  финансирање домова здравља.

 

Oсим извештаја о уговореном броју запослених за планску годину са приказаним нормативом кадрова по службама ДЗ, сачињава се и друга врста извештаја- Годишњи статистички извештаји о организационој структури и кадровима, где се исказује само број запослених на неодређено време, за разлику од уговореног броја запослених са РЗЗО. На основу тих извештаја у 2008.години је у домовима здравља округа било запослено 182 лекара (88 опште медицине, 18 на специјализацији, 76 специјалиста), 418 медицинских сестара-техичара и осталих здравствених радника са средњом и вишом стручном спремом, 76 административних и 123 техничких и помоћних радника. Такође, у сталном радном односу је 32 стоматолога и 51 стоматолошких сестара-техничара.

 

 

 

Рад и коришћење Службе за здравствену заштиту одраслог становништва  у домовима здравља СБО

 

Кроз Службу за здравствену заштиту одраслих (општа медицина) остварена је здравствена заштита за 124807 становника са 20 и више година у округу.

 

Обезбеђеност кадровима (извор података: извештаји здравствене статистике).   У 2008. години у служби опште медицине домова здравља  округа у сталном радном односу је било запослено укупно 243 здравствених радника, од чега 86 лекара (69 лекара опште медицине, 15 специјалиста опште мед., 2 на специјализацији) и 153 медицинских сестара-техничара. Број изабраних лекара у здравственој заштити одраслих се у односу на претходну 2007.годину увећао за 11, за  колико је увећан и број медицинских сестара-техничара.

Норматив на процењени број одраслих становника је 78 лекара и 86 медицинских сестара, према Правилнику о ближим условима за обављање здравствене длатности у здравственим установама. Међутим, осим у Сенти  и Кикинди, у осталим домовима здравља не постоји посебно Служба хитне медицинске помоћи, те се за обезбеђивање континуитета здравствене зштите (за потребе организације ХМП из службе опште медицине) норматив увећава до 88 лекара, док норматив за медицинске сестре-техничаре износи 102.

Током 2008.године на једног лекара у Служби опште медицине у округу просечно има 1451 одраслих становника, што је мање од прописаног норматива из Правилника (1 лекар на 1600 одраслих становника са 20 и више година). Дакле, просечна обезбеђеност лекарима у здравственој заштити одраслих у 2008.години је сасвим добра, боља је од обезбеђености у 2007.години (1664 становника). Најбоља обезбеђеност је у општини Ада (1031), а најлошија у општини Кикинда (1867 становника на једног лекара). На једну медицинску сестру у служби опште медицине у округу просечно има 816 одраслих становника. На 1 лекара запослено је 1,8 медицинских сестара-техничара. Најмање сестара по изабраном лекару има у Ади (1,4), Сенти и Кикинди (1,5), а највише у Кањижи (2,5 по лекару).

Рад и коришћење: У 2008.години остварено је укупно 574489 посета лекару у служби опште медицине, од тога 210474 првих посета. У односу на претходну годину, укупан број посета је повећан за 24%. Између осталог, ово повећање броја посета је последица организационог раздвајања пунктова опште медицине који су раније функционисали у саставу Службе за медицину рада. На сваку прву остварено је просечно 1,7 поновних посета.  Сваки одрасли становник округа посетио је изабраног лекара  просечно 4,6 пута годишње, а у претходној години  3,7 пута.   Остварено је укупно 454570 посета осталим медицинским радницима, односно 3,6 по становнику годишње.

По једном лекару просечно је дневно остварено 34 посете (ако се узме 200 радних дана годишње). У односу на стандард  мера извршења који износи 36 посета дневно по лекару, већи број је остварен  у Кикинди (44) и Чоки (39) док је у осталим домовима здравља испод стандарда (најмање у Ади, око 23 посете дневно по лекару). Просечно је посета лекару трајала 14,4 минута.

Укупан број кућних посета лекара из службе опште медицине  у округу је 11232 односно 138 кућних посета по лекару годишње (0,7 дневно), али је оптерећење кућним посетама неравномерно (од 55 у Сенти до 247 по лекару у Ади). Стандард је 1 до 2 кућне посете по лекару дневно.

Делатност кућног лечења и неге обавља се путем посебне организационе јединице у Кикинди, Сенти и Кањижи, укупно је запослено 8 лекара (4 у Кикинди, по 2 у Сенти и Кањижи), док се у Ади, Чоки и Н.Кнежевцу обавља из службе опште медицине, у складу с Правилником. На укупан број становника округа, потребно је 7 лекара за  кућно лечење -као посебну организациону целину.

 

Рад и коришћење  Службе за здравствену заштиту предшколске деце

 

Здравствена заштита деце предшколског узраста остварује се кроз посебно одељење/одсек Службе за здравствену заштиту деце, школске деце и омладине  домова здравља у седиштима општина, као и у амбулантама које организационо припадају служби опште медицине у насељеним местима ван седишта општина. Служба је пружала здравствену заштиту за 10495 деце узраста од рођења до навршене 6.године на округу (процена 2006.).

- Обезбеђеност кадровима :  Укупан број педијатара који су током 2008.године радили у примарној здравственој заштити у округу је 20. Од тог броја, у одељењима/одсецима за здравствену заштиту предшколске деце запослено је 14 лекара (13 специјалиста педијатрије и 1 на специјализацији)  и 21 медицинске сестре-техничара. Број лекара који обезбеђује здравствену заштиту деце за ниво округа је одговарајући, у складу са нормативом, док је број педијатријских сестара већи за 4.

Обезбеђеност педијатара у здравственој заштити предшколске деце у округу је сасвим добра, јер на једног педијатра има просечно 750 деце старости до 6 година (норматив је 1 лекар на 850 деце). Најбоља обезбеђеност је у Сенти (550) а најлошија у Кањижи (867 деце на 1 лекара). На 1 лекара специјалисту педијатра запослено је 1,5 педијатријских сестара. Најмање сестара по једном педијатру  има  Кикинда (0,8) а највише Нови Кнежевац (4).

Рад и коришћење: Укупан број посета педијатру у 2008.години био је 73011, од чега 44628 првих посета. У односу на претходну годину укупан број посета је повећан за  6%. На сваку прву посету остварено је просечно 0,6 поновних. Свако дете узраста 0 - 6 година  посетило је свог изабраног лекара просечно 7 пута (од 4,8 у Ади до 8,2 посете по детету у Кикинди). Остварено је укупно 62610 посета осталим медицинским радницима, односно 6 по детету.

По једном лекару остварено је просечно 26 посета на дан (ако се узме 200 радних дана годишње), од 12 у Н.Кнежевцу до 50 у Кикинди.  У односу на стандард (30 посета код лекара дневно), већи број посета имали су само лекари у Кикинди, док се број посета у осталим домовима здравља кретао између 12 и 23 дневно.  Једна посета детета  педијатру трајала је  просечно 19 минута.

Укупан број посета одојчади у саветовалишту  је 9414, од чега 2659 првих. Одојче је на сваки први преглед посетило лекара још 2,5 пута, што је мање у односу на стандард превентивне здравствене заштите (4 систематска пргледа и прегледи пред вакцинацију). Укупан број посета саветовалишту за одојче је мањи за 17% у односу на претходну годину, али је број првих посета већи.

Укупан  број посета остале деце предшколског узраста саветовалишту је 7425 што је дупло више у односу на претходну годину. Ово је, међутим, последица неевидентирања посета у Ади и Сенти у 2007.години.

 

 

Рад и коришћење  Службе за здравствену заштиту школске деце и омладине

 

Здравствена заштита школске деце и омладине остварује се кроз посебно одељење/одсек Службе за здравствену заштиту деце, школске деце и омладине  домова здравља у седиштима општина, као и у здравственим станицама и амбулантама службе опште медицине у насељеним местима ван седишта општина. Служба је пружала здравствену заштиту за 23682 деце  узраста 7-19 година (процена 2006.г.).

- Обезбеђеност кадровима: У одељењима/одсецима за здравствену заштиту школске деце и омладине домова здравља у округу, током 2008. год.  здравствену заштиту је пружало 15 лекара и 14 медицинских сестара. Од укупног броја лекара, 7 су специјалисти педијатри, 6 лекара је тренутно на специјализацији из педијатрије, док су 2 лекара опште медицине. Обезбеђеност деце и омладине узраста од 7-19 година лекарима у округу је на граници довољног, просечно на једног лекара има 1579 школске деце и омладине (норматив је 1 лекар на 1500 школске деце и омладине). Најбоља обезбеђеност је у Кањижи (800 школске деце на 1 лекара), најлошија у Ади (2717).  У односу на норматив, постоји дефицит од 3 лекара.  Број медицинских сестара у здравственој заштити школске деце  је за 4 мањи  у односу на норматив (18).

- Рад и коришћење:  Број посета школске деце и омладине у 2008.години у округу био је 77042, од чега 48997 првих посета. У односу на 2007.годину, укупан број посета је већи за 9%. На сваку прву посету остварено је просечно 0,6 поновних. Свако дете узраста 7 - 19 година посетило је изабраног лекара просечно 3 пута (од 1,8 у Чоки до 3,8 посета по школском детету у Кикинди). Остварено је укупно 53308 посета осталим медицинским радницима, односно 2 по детету.

Дневни број посета по једном лекару је просечно 26 (ако се узме 200 радних дана годишње), од 13 у Кањижи до 45 посета по лекару у Кикинди. У односу на стандард од 30 посета по лекару дневно, већи број посета школске деце је остварен у Кикинди (45) и Сенти (34), док је у осталим домовима здравља тај број мањи од 30.  Једна посета лекару у просеку је трајала 19 минута.  У Саветовалиштима за школску децу и имладину је било укупно 9923 посета – систематских прегледа.

 

Рад и коришћење  Службе за здравствену заштиту жена

 

Здравствена заштита жена остварује се кроз Службу за здравствену заштиту жена домова здравља у седиштима општина. Служба је пружала здравствену заштиту за 69458 жена са 15 и више година.

- Обезбеђеност кадровима: Здравствену заштиту жена у ПЗЗ током 2008. године је обезбеђивало 11 лекара (од којих 7 специјалиста и 4 на специјализацији) и 14 гинеколошко-акушерских сестара. Обезбеђеност лекарима задовољава норматив из Правилника (1 лекар специјалиста на 6500 жена са 15 и више година), јер по једном лекару има 6314 жена. Број гинеколошко-акушерских сестара је приближан нормативу (15).  На једног лекара је запослено у просеку 1,3 акушерских сестара .

- Рад и коришћење:  У току 2008. године било је укупно  26498 посета гинекологу, од чега 13937 првих. Уодносу на 2007.годину укупан број посета је мањи за око 3%. На сваку прву оствари се скоро једна поновна посета. Остварено је укупно 73750 посета осталим медицинским радницима.

Просечан број посета гинекологу по једној жени старијој од 15 година износио је 0,4 (од 0,1 у Кикинди до 0,7 у Ади и Сенти). Гинеколог је имао просечно 12 посета дневно (од 9 у Н.Кнежевцу до 19 у Сенти), што је знатно испод прописаног стандарда од 30 посета по гинекологу дневно. Просечно је свака посета трајала 40 минута.

Труднице су у саветовалишту оствариле укупно 9419, од чега 1454 првих посета.  Ради планирања породице у служби је остварено  2177 посета.

 

 

Рад и коришћење  Службе медицине рада ( здравственa заштитa запослених)

 

Здравствена заштита запосленог становништва се посматра кроз заштиту радно активног контингента (15 до 64 године живота). Према процени средином 2006.године,  било је укупно 107776 радно активног становништва у округу. Према подацима Републичког завода за статистику, у 2007.години је у округу било запослено 36302 становника (годишњи просек).

 

- Обезбеђеност кадровима: У служби медицине рада у 2008. години је било запослено укупно 15 лекара и 33 здравствених радника са вишом и средњом стручном спремом. Од укупног броја лекара, 11 су специјалисти медицине рада док су остали лекари специјалисти офталмологије и неуропсихијатрије. У служби медицине рада остварује се специфична превентивна здравствена заштита радника у вези са условима рада, али специјалиста медицине рада, такође, ради део свог радног времена и као изабрани лекар.

Обезбеђеност запослених лекарима специјалистима медицине рада је недовољна, 1 специјалиста на 3300 запослених лица у округу (норматив из Правилника  је 1 специјалиста на 3000 запослених- за специфичну здравствену заштиту).

Рад и коришћење: У служби медицине рада, у 2008.години је било  укупно 32844 посета, од чега 9993 првих. У односу на 2007.годину постоји значајна разлика у броју посета, јер су се пунктови опште медицине који су функционисали у оквиру Службе за медицину рада потпуно oрганизационо и кадровски одвојили, те је дошло до повећања броја посета у служби опште медицине и до пада броја посета у служби медицине рада. Тако је број укупних посета у 2008.години у односу на претходну годину мањи за чак 60%, а првих посета мањи за 58%.

На сваку прву остварено је просечно 2,3 поновних посета.

Просечна дневна оптерећеност лекара посетама за ниво округа износи 15, што је у складу са нормативом за превентивну здравствену заштиту запослених.

Осим специјалиста медицине рада, а у складу са Правилником, служба медицине рада има и друге специјалисте и здравствене сараднике. У оквиру ове службе у округу раде 1 офталмолог и 2 специјалиста неуропсихијатра/психијатра, као и 2 психолога. У односу на норматив, у оквиру службе медицине рада постоји дефицит- за ниво округа - у лекарима специјалистима офталмологије (норматив је 3, запослен је 1), ОРЛ (норматив је 3, нема запослених у медицини рада), психијатрије (Н је 3, запослено 2), као и психолозима (Н је 7, запослено 6). Такође постоји и дефицит специјалиста медицине рада, запослено је 11, а норматив заниво округа је 15.

 

Рад и коришћење  Службе хитне медицинске помоћи – ДЗ Кикинда и ДЗ Сента

 

У складу са чл. 34 Уредбе о Плану мреже здравствених установа (СЛ.гл. 42/06),  Служба хитне медицинске помоћи постоји као засебна  организациона  целина у ДЗ Кикинда и ДЗ Сента (општине са више од 25000 становника). Услов за посебну службу ХМП има и општина Кањижа, али због разруђености терена и удаљености 12 насељених места ове општине, организовање службе се није показало рационалним, већ се делатност ХМП обавља као и у другим, мањим општинама - кроз службу опште медицине.

- Обезбеђеност кадровима: У Служби за ХМП у ДЗ Кикинда током 2008.године у сталном радном односу било је 7 лекара, од којих 1 специјалиста ургентне медицине, као и 15 медицинских сестара, а у ДЗ  Сента 6 лекара, од којих 2 специјалиста (ургентна медицина и општа медицина), 1 лекар на специјализацији из ургентне медицине и 3 лекара без специјализације и 10 медицинских сестара. У односу на прописани норматив, Служби ХМП у Кикинди недостаје 4 лекара, док их у Сенти има довољан број.

Рад и коришћење: Укупан број амбулантних  посета  лекару током 2008.године у СХМП у Кикинди је 6738, а у Сенти 3925. Служба је у Кикинди имала 5808 кућних посета лекара, а у Сенти 3758. Код осталих медицинских радника било је 7553 амбулантних и 12291 кућних посета у Кикинди и 6519 амбулантних и 5058 кућних посета у Сенти.

Број транспортованих пацијената је 13004.

 

Рад и коришћење  Службе за заштиту и лечење уста и зуба

 

Стоматолошка здравствена заштита у СБО остваривала се  током 2008. године за 34177 деце, школске деце и омладине (0-19 година) и за 124807 одраслих становника (са 20 и више година) -према процени броја становника из 2006.године.

- Обезбеђеност кадровима Стоматолошке услуге пружало је током 2008.године укупно 39 стоматолога и 55 здравствених радника са вишом/средњом стручном спремом (зубни техничари и асистенти, стоматолошке сестре), који су уговорени са РЗЗО.  У односу на норматив број стоматолога је одговарајући, а број запослених са средњом спремом већи за 3. Од 39 стоматолога, 8 су специјалисти (2 спец.ортопедије вилица, 2 стоматолошке протетике, 3 дечије  превентивне стоматологије, 1 опште стоматологије).

Обезбеђеност предшколске и школске деце и омладине (0-19 година) зубним лекарима у 2008.години не задовољава Правилник у погледу структуре по профилима и нивоу стручности, по коме је на укупан број деце и омладине у округу потребно 23 специјалиста дечије и превентивне стоматологије, а у стоматолошкој заштити деце и омладине ради само 3 специјалиста овог профила. Делатност из области ортопедије вилице раде на округу 2 специјалиста ортодонта, а потребно је скоро 3 у односу на број школске деце и омладине (23682 узраста 7-19 година). Норматив за стоматолошку заштиту одраслог становништва округа је 13 стоматолога. Дакле, укупан норматив за округ је 39 стоматолога, број запослених је исти, али не одговара структура по степену стручне спреме (само једна петина су специјалисти).

Осим у Кикинди, Сенти и Кањижи, стоматолошка служба није подељена по категоријама корисника (деца, школска деца, одрасли), те најчешће стоматолози пружају услуге свим корисницима (осим специјалиста). Кадар је подељен накнадно, ради израчунавања показатеља, тако да је током 2008.године стоматолошку заштиту деце, школске деце и омладине обављало 24 стоматолога, а стоматолошку заштиту одраслих 15 стоматолога. У стоматолошкој заштити деце, школске деце и омладине радило је 31 стоматолошких сестара и зубних техничара и асистената, а у  стоматолошкој заштити одраслих 20.  При оваквој подели кадра, на једног стоматолога у округу долази 1424 деце до 18 година, што је у складу са нормативом (1 стоматолог на 1500 деце до 18 година). На једног специјалисту ортодонције долази 11841 деце школског узраста и омладине, што је значајно више у односу на норматив (1 ортодонт на 8500 деце школског узраста и омладине). На једног стоматолога у стоматолошкој заштити  одраслих долази 8320 становника старијих од 20 година, што је и повољнији однос у поређењу са прописаним нормативом у општој стоматологији (1 стоматолог на 10000 одраслог становништва).

На једног стоматолога је запослено у просеку 1,3 стоматолошка сестра-техничар.

- Рад и коришћење:  Број посета деце и школске деце и омладине стоматолошкој служби  у 2008.години је 54804 од чега је било 27985 првих посета. У односу на 2007.годину дошло је до пораста укупног броја посета деце стоматологу за 46%, а пораст првих посета за 26%, што је позитивно, а за то је добрим делом заслужан и начин финансирања услуга стоматолошке заштите од стране РЗЗО, уговорен са домовима здравља. На сваку прву посету детета стоматологу остварена је и једна поновна посета. Број посета годишње по једном детету је просечно 1,6 (од 1 у Ади до 2,7 посета по детету у Чоки). Број посета стоматологу дневно у стоматолошкој заштити деце до 18 година је 12, дакле  у складу са стандардима мера извршења (12 посета по стоматологу на дан). У структури извршених радова било је: 12768 пломбирања зуба са лечењем и без лечења, 6762 хируршких интервенција (екстракција зуба и др.), 415 ортодонтских апарата и 3116 лечења меких ткива.

У стоматолошкој заштити одраслог становништва током 2008.године било је укупно 30589 посета, од чега 16075 првих. У односу на 2007.годину, остварено је за око 7% више посета одраслих корисника. На сваку прву посету остварена је једна поновна. Број посета стоматологу по једном одраслом становнику је веома низак,  износи 0,24, што практично значи да тек сваки четврти одрасли становник посети свог стоматолога током године. Број посета стоматологу дневно у стоматолошкој заштити одраслих је 10, што је испод стандарда мера извршења из Правилника (15 посета по стоматологу). У структури извршених радова одраслим пацијентима било је: укупно 9371 пломбирања зуба, 10199 хируршких интервенција (екстракција зуба и др.), 588 протетских апарата и 1641 лечења меких ткива.

 

Рад и коришћење специјалистичко-консултативних амбуланти у установама ПЗЗ

 

Током претходних неколико година сви домови здравља су усклађивали своју организациону структуру са Законом о здравственој заштити и Правилником о условима и начину унутрашње организације здр.установа (Сл.гл. 43/06), те су се осим горе наведених обавезних служби за пружање здравствене заштите одређеним категоријама становништва и служби дијагностике, у три дома здравља формирале и специјалистичко-консултативне службе, са појединим специјалистичким гранама и то у ДЗ Кањижа, ДЗ Ада и ДЗ Н.Кнежевац са стационаром. У ДЗ Кикинда и ДЗ Сента нема специјалистичких служби пошто оне постоје у саставу општих болница, а у ДЗ Чока, осим пнеумофтизиолошке службе, не постоје остале спец.делатности због недовољног броја становника у општини.

У ДЗ Кањижа постоје спец.-консулт службе из области: интерне медицине, офталмологије, пнеумофтизиологије и неуропсихијатије. У ДЗ Ада постоје спец.-консулт службе из: интерне медицине, офталмологије, пнеумофтизиологије, неуропсихијатије и физикалне медицине и рехабилитације. У ДЗ са стационаром Н.Кнежевац постоје спец.-консулт службе из:  интерне медицине, офталмологије и пнеумофтизиологије. У овим специјалистичким службама запослено је у 2008.години укупно 8 лекара и 15 медицинских сестара, а норматив је укупно 13 специјалиста и 22 сестре.

 

Лабораторијске услуге

 

У клиничко-биохемијским лабораторијским службама домова здравља Севернобанатског округа током 2008.године урађено је укупно 734101 лабораторијских анализа, од чега 376603 хематолошких, 232950 биохемијских анализа и 124548 анализа урина. Укупан број урађених лабораторијских анализа у ПЗЗ је у односу на претходну годину већи за 9%.

 

 

 

РАД И КОРИШЋЕЊЕ СТАЦИОНАРНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА

 

Болничка и специјалистичко–консултативна здравствена заштита остварују се на секундарном нивоу здравствене заштите, у Општим болницама у Кикинди и Сенти, Стационару Дома здравља у Новом Кнежевцу, у Специјалној болници за психијатријске болести у Н.Кнежевцу и Специјалној болници за рехабилитацију Бања Кањижа.  Севернобанатски округ располаже по Плану мреже здравствених установа са укупно 990 постеља. Од тога 550 постеља је распоређено у опшим болницама у Кикинди (280) и Сенти (240) и стационару у Н.Кнежевцу (30) и намењено је лечењу пацијената са акутним обољењима, стањима и повредама. Обезбеђеност становништва постељама за краткотрајну хоспитализацију је 3,4 на 1000 гравитирајућих становника (на процењени број од око 159000 становника у 2007.години). Таква обезбеђеност је у складу са стандардом обезбеђености постељама за краткотрајну хоспитализацију (стопа 3,2/1000). Специјална болница за лечење психијатријских болесника располаже са 300, а Специјална болница за рехабилитацију Бања Кањижа са 140 постеља, а гравитирајуће становништво за тип постеља у овим болницама је бројније од оног које је насељено на територији округа.

Број постеља по областима  болничке заштите  у току 2008.године је усклађен са поменутом Уредбом, али је за наредну планску годину (2009.г.) урађена измена дела акутних постеља по намени, у складу са Уредбом о изменама и допунама Уредбе о Плану мреже здравствених установа („Сл.гласник РС, бр. 84/08). Број постеља је за сваку стационарну установу остао исти, али је измењен (умањен) стандард обезбеђености за постеље за продужено лечење и негу, при чему је „вишак“ постеља из те службе распоређен на друге области болничке заштите.  Измене у намени постеља које су извршене проузроковале су и измене у нормативу кадрова и планирану заузетост постељних капацитета по врсти постеља за 2009.годину.

 

Кадровска обезбеђеност (подаци из Извештаја о извршењу плана рада у 2008.г.)

За 2008.годину са РЗЗО је уговорено укупно 1162 запослених у стационарним здравственим установама округа, од чега су 149 лекари (129 су лекари специјалисти а највећи број преосталих до укупног броја уговорених  лекара су лекари на специјализацији), 680 медицинских сестара (53 са вишом и 627 са средњом стручном спремом), 3 фармацеута, 6 здравствених сарадника ВСС/ВШС и 324 (28%) немедицинских радника (58 административних и 266 техничких радника укључујући возаче).

У односу на норматив прописан Правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама („Сл.гласник РС“, бр. 43/06), у болницама на територији Севернобанатског округа (секундарна здравствена заштита) недостаје 136 радника, од чега 42 доктора медицине, 1 фармацеут-биохемичар, 70 медицинских сестара-техничара, 1 здравствени сарадник и 22 немедицинских радника (од тога 19 техничких).

У Општим болницама недостаје 120 радника (52 у Кикинди и 68 у Сенти), од чега 30 лекара специјалиста и 55 медицинских сестара-техничара са вишом и средњом стручном спремом. Од специјалности у општим болницама најчешће недостају лекари специјалисти анестезије и реанимације (недостаје укупно 8), интерне медицине (4) и хирургије (3). У Специјалној болници за психијатријске болести у Новом Кнежевцу уговорено је 14 лекара, од чега су само 6 лекари специјалисти, док је 5 лекара на специјализацији, а 3 су одељенски лекари опште медицине. Норматив лекара у овој болници је висок (26 лекара специјалиста) и повећан је у односу на период од пре неколико година (норматив је био 19 лекара), а разлог је у томе што се тренутно за све специјалне психијатријске болнице у Р.Србији утврђују потребе за постељама за акутну психијатрију, за које је и норматив здравствених радника већи у односу на онај који је утврђен за постеље намењене лечењу хроничних психијатријских болести. Из тог разлога Специјалној болници у Н.Кнежевцу недостаје 12 лекара у односу на уговорени број. У Специјалној болници за рехабилитацију у Кањижи уговорен је број запослених за број постеља (140) који је утврђен Уредбом о Плану мреже здравствених установа, за рехабилитацију пацијената са упутом РЗЗО. Као и у другим бањама стварни број постеља је већи, те и број запослених (хотелски смештај).

 

 

РАД И КОРИШЋЕЊЕ ОПШТИХ БОЛНИЦА СЕВЕРНОБАНАТСКОГ ОКРУГА У 2008.години

 

(на основу Извештаја о болничко-стационарном лечењу - рутинска здравствена статистика)

На основу извештаја рутинске здравствене статистике, у 2008.години у две опште болнице и стационару лечено је (исписано)  укупно 14977 болесника, који су остварили  137309 болничких дана. Број исписаних је сличан броју исписаних болесника  у 2007.години (15394).

Просечна дужина стационарног лечења у општим болницама и стационару током 2008.године износила је у просеку 9,2 дана, као и претходне године.

Просечна дневна заузетост постеља је 68,4%.

Пропусна моћ болничке постеље за краткотрајну хоспитализацију је 27 дана (број исписаних / бр.постеља), односно једна постеља се за годину дана користила за 27 епизода болести (пријема).

Једна постеља је током 2008.године  коришћена, односно била заузета просечно 250 дана (број б.о. дана/ бр. постеља).

 

Рад и коришћење Опште болнице Кикинда у 2008.години

Општа болница (ОБ) Кикинда располаже са укупно 280 постеља. Број постеља према гранама медицине усклађена је са стандардима из Уредбе о плану мреже.

Кадровска обезбеђеност:  Укупан број запослених (уговорених са РЗЗО) у ОБ Кикинда, на дан 31.12.2008.год. је 535. Здравствених радника има 387 (75 лекара, 1 фармацеут, 311 медицинских сестара са вишом /средњом с.с.),  здравствених сарадника 4, а немедицинских радника има 144 (од којих 21 административних и 123техничких). Удео немедицинских радника је 27%.

Болничку, амбулантно-специјалистичку здравствену заштиту са заједничким медицинским службама, у ОБ Кикинда је обезбеђивало укупно 75 лекара, од чега је 69 (92%) специјалиста. У поређењу са прописаним нормативима, у ОБ Кикинда постоји дефицит од 5 лекара специјалиста и 6 медицинска сестара. У односу на норматив запослено је 19 немедицинских радника више.

Бројни однос лекара и сестара-техничара на одељењима је просечно 1: 4.

 

Рад и коришћење:  Према подацима извештаја рутинске статистике, у 2008.години је у кикиндској болници лечено (исписано) укупно 6402 болесника, са остварених 63638 б.о. дана.  Просечна дневна заузетост постеља за ниво болнице је  63%, просечна дужина стационарног лечења 10 дана.

Пропусна моћ болничке постеље је 23 (једну постељу је за годину дана користило просечно 23 болесника), а једна постеља је у просеку коришћена 227 дана у години.

 

По једном одељенском лекару просечно је годишње исписано 136 пацијената.

 

Рад и коришћење Опште болнице Сента у 2008.години

Општа болница (ОБ) Сента располаже са укупно 240 постеља. Намена постеља према гранама медицине усклађена је са стандардима из Уредбе о плану мреже.

 

Кадровска обезбеђеност:  Укупан број запослених (уговорених са РЗЗО) у ОБ Сента на дан 31.12.2008.год. је 361, од тога 275 здравствених радника (52 лекара, 1 фармацеут, 222 медицинских сестара са вишом /средњом с.с., а немедицинских радника има 86 (од којих 18 административних и  68 техничких). Удео немедицинских радника је 24%.

Амбулантно-специјалистичку, болничку и здравствену заштиту у заједничким медицинским службама (дијагностика) у ОБ Сента је обезбеђивало укупно 52 лекара, а 46 (88%) су специјалисти. У поређењу са прописаним нормативима, у ОБ Сента постоји дефицит од 19 лекара специјалиста и 36 медицинских сестара, као и 8 немедицинских радника.

 

Рад и коришћење: Према подацима извештаја рутинске статистике, у 2008.години је у сенћанској болници исписано укупно 8058 болесника са остварених 68789 б.о.дана.

Просечна дневна заузетост постеља за ниво болнице је 78,5%, просечна дужина стационарног лечења 8,5 дана.

Пропусна моћ болничке постеље је 34, а једна постеља је у просеку коришћена 287 дана.

 

Рад и коришћење стационара у ДЗ Н.Кнежевац у 2008. години

Стационар располаже са 30 постеља, од чега 25 постеља је намењено за интерну медицину а 5 за породилиште.

Кадровска обезбеђеност:  Укупан број запослених (уговорених са РЗЗО) за рад у  стационару Дома здравља Нови Кнежевац на дан 31.12.2008.год. је 23, од тога 3 лекара специјалиста (гинеколог, интерниста и пнеумофтизиолог) и и 20 медицинских сестара. Број запослених у стационару је у складу са нормативом. Медицинска дијагностика и немедицински радници су заједнички за стационар и службе ПЗЗ дома здравља у Н.Кнежевцу.

Рад и коришћење: Број исписаних болесника у стационару у 2008.години је 517, од чега само 17 на порођајном одељењу, јер је већи део године одељење било затворено по наредби санитарне инспекције. Остварено је 4882 б.о. дана, од чега 109 на порођајном одељењу.  Просечна дужина лечења за ниво стационара је 9,4 дана, у породилишту 6,4 дана, а на интерном одељењу 9,5 дана.

Просечна дневна заузетост постеља је 45% (на интерном одељењу 52%, а у породилишту 6%).

 

Рад и коришћење Специјалне болнице  за психијатријска обољења „Свети врачеви“ Нови Кнежевац у 2008. години

Специјална психијатријска болница у Новом Кнежевцу располаже са укупно 300 постеља за дуготрајну хоспитализацију, од чега 280 постеља за одељење психијатрије и 20 постеља за одељење неурологије. У болници функционише и Дневна болница капацитета 20 постеља-места.

Кадровска обезбеђеност:  Укупан број запослених (уговорених са РЗЗО) у Специјалној  психијатријској болници  на дан 31.12.2008.год. је 139, од тога 13 лекара, 1 фармацеут, 72 здр. радника са вишом/средњом стручном спремом, 2 здравствена сарадника ВСС и 51(37%) немедицинских радника (9 административних и 42 техничких).  Од укупног броја лекара, само 6 (46%) су специјалисти.  Комплетан кадар  је утврђен према структури постеља која је прерасподелом измењена почетком 2008.године: за краткотрајну хоспитализацију 70 постеља (20 на неурологији и 50 на акутној психијатрији) и за дуготрајну хоспитализацију за хронична психијатријска обољења 230 постеља. У односу на такву прерасподелу у Спец.болници недостаје: 13 лекара специјалиста, 14 медицинских сестара-техничара, 2 здравствена сарадника ВСС, као и 5 административних  и 26 техничких  радника.

Рад и коришћење:  У 2008.години исписано је 763 болесника који су остварили укупно 101588 б.о дана (пренето бројно стање пацијената из претходне године је 298, а уписано је у току 2008.године 739). Просечна дужина хоспитализације је 133 дана, и то 20 дана на неуролошком и 170 дана на психијатријском одељењу.

Просечна дневна заузетост постељног капацитета Специјалне болнице износила је 93%.

Пропусна моћ болничке постеље  је мала, само 2,5 дана, а то значи да се једна постеља за годину дана користила за 2 епизоде болести (пријема).  Једна постеља је током године  била заузета просечно 339 дана.

У Дневној болници лечено је 50 пацијената.

 

Рад и коришћење Специјалне болнице  за рехабилитацију „Бања Кањижа“ у 2008.години

Специјална  болница за рехабилитацију Бања Кањижа према плану мреже  располаже са 140 постеља. Још око 300 постеља које постоје нису по Плану мреже здравствених установа – хотелски-комерцијални део.

Кадровска обезбеђеност: У Бањи Кањижа је у области опште и специјалне рехабилитације током 2008. године, на 140 постеља одређених Планом мреже, запослено укупно 103 радника (на дан 31.12.2008.). Стационарну и специјалистичко-консултативну здравствену заштиту је пружало 5 лекара специјалиста, 10 физиотерапеута са вишом стручном спремом, 45 здравствених радника са средњом, а запослено је и 43 (42%) немедицинских радника.  Број запослених је у складу са нормативом.

Рад и коришћење. Број исписаних пацијената са упутом  РЗЗО (за 140 признатих постеља) у 2008.години је 1670, остварено је 39596 б.о. дана, те је просечна дужина лечења на упут 23,7 дана. Заузетост постеља  је 77,5%.

 

Испуњење стандарда мера извршења за лекаре специјалисте – болничка и поликлиничка делатност  (на основу анализе годишњих Извештаја о извршењу плана рада за 2008.годину)

 

Осим норматива кадра, Правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе („Сл.Гласник РС“, бр. 43/06), прописане су и мере извршења за докторе медицине специјалисте у болничкој и поликлиничкој делатности.

У болницама Севернобанатског округа у 2008.години је лечено укупно 17109 пацијената. У сврху сагледавања испуњења стандарда мера извршења за докторе медицине специјалисте анализиране су мере извршења по специјалностима, изузимајући области психијатрије, рехабилитације и продужено лечење и негу за које стандарди извршења нису утврђени Правилником. Изузимајући наведене области, у болницама Севернобанатског округа је болнички лечено укупно 13775 лица  и обављено укупно 172936 специјалистичких прегледа осигураних лица РЗЗО, од чега 142690 (82%) амбулантних и 30246 стацонарних прегледа. Укупно 92 специјалиста су обезбеђивали стационарну и специјалистичку делатност.

Просечно је на нивоу округа у протеклој години по једном специјалисти било 150 пријема-отпуста (болничко лечење) и 1880 специјалистичких прегледа.

 

  • Болничко лечење

 

У односу на прописане мере извршења на годишњем нивоу по једном специјалисти у области болничког лечења, утврђена су следећа одступања у односу на Правилник:

Општа болница Кикинда :  дерматологија – недостаје 139 пријема-отпуста по специјалисти до стандарда (200 пријема-отпуста по специјалисти), офталмологија – недостаје 174 пријема по специјалисти до стандарда (240), ОРЛ -недостаје 107 пријема по спец. до стандарда (240), хирургија* – недостаје 70 пријема по спец. до стандарда (200),  неурологија - недостаје 70 пријема до стандарда (160),  урологија - недостаје 78 пријема до стандарда (200), педијатрија - недостаје 97 пријема до стандарда (200), ортопедија - недостаје 54 пријема (120), интерна медицина – остварени број (159) пријема-отпуста по специјалисти је на нивоу стандарда (160), гинекологија и акушерство - недостаје 38 пријема до стандарда (240),  инфективне болести- једина област где је одступање позитивно јер је број пријема по специјалисти је за  29 већи у односу на стандард (160).

Општа болница Сента:  гинекологија и акушерство – остварено за 153 пријема-отпуста по специјалисти више  у односу на стандард (240),  ОРЛ - недостаје 103 пријема-отпуста по специјалисти до стандарда (240), хирургија - остварено за  86 пријема по специјалисти више у односу на стандард (200),  ортопедија - остварено за 55 пријема-отпуста по специјалисти више у односу на стандард (120), неурологија - остварено за 83 пријема по спец.  више у односу на стандард (160), урологија - остварено за 46 пријема по спец. више у односу на стандард (200), педијатрија - остварено за 36 пријема по спец. више у односу на стандард (200), интерна медицина– остварено за 13 пријема по спец. више у односу на стандард (160).

Стационар Дома здравља Нови Кнежевац:  У 2008.години на порођајном одељењу (5 постеља) било је хоспитализовано само 17 жена. Од априла до децембра 2008.г. одељење је било затворено Решењем санитарног инспектора због адаптације. На интерном одељењу број пријема-отпуста по лекару специјалисти је за 97 већи у односу на стандард (160).

Специјална болница за психијатријске болести Нови Кнежевац: На Одељењу неурологије остварени број пријема-отпуста по лекару специјалисти је за 37 већи у односу на стандард (160).

 

  • Специјалистички прегледи

 

У односу на прописане мере извршења на годишњем нивоу по једном специјалисти у области специјалистичких прегледа (за осигурана лица РЗЗО) утврђена су следећа одступања у односу на Правилник:

Општа болница Кикинда:    Већи број прегледа по лекару специјалисти остварен је током 2008.године у следећим областима: дерматологија – за 585  прегледа више по специјалисти, инфективне болести – 374 прегледа више, неурологија – 463 прегледа, интерна медицина – 425 прегледа, офталмологија – 2194 прегледа, ОРЛ – 3242 прегледа, ортопедија - 751 прегледа, хирургија – 41 преглед,  педијатрија – 977 прегледа и урологија -480 прегледа по специјалисти више у односу на стандард. Мањи број прегледа по специјалисти у односу на стандарде мера извршења остварен је  у области гинекологије и акушерства (за 538 прегледа по специјалисти мање).

Општа болница Сента: Већи број прегледа по лекару специјалисти остварен је у следећим областима: неурологија – 1874 прегледа више по специјалисти, интерна медицина – 1950 прегледа више, ОРЛ – 2326 прегледа, ортопедија - 2750 прегледа, урологија -462 прегледа по специјалисти више.  Мањи број прегледа по специјалисти у односу на стандарде мера извршења остварен је  у области хирургије – 80 прегледа и педијатрије -32 прегледа по специјлисти мање.

Специјална болница за психијатријске болести Н. Кнежевац:  У области неурологије остварено је 3061 специјалистичких прегледа, што је на годишњем нивоу за 1861 прегледа по специјалисти више у односу на стандард (1200). У СБ Нови Кнежевац је запослен један неуролог, али су и други лекари (3 неуропсихијатра) учествовали у укупном броју прегледа, тако да добијено извршење не одговара реалном.

 

Лабораторијска дијагностика

 

Клиничко-биохемијска, хематолошка и патохистолошка дијагностика се у Општој болници Кикинда обезбеђују за пацијенте примарног и секундарног нивоа здравствене заштите, а у Општој болници Сента се обезбеђује само за пацијенте болнице, укључујући и микробиолошке услуге. ДЗ Сента има своју лабораторију. Микробиолошке услуге за ДЗ Кикинда и ОБ Кикинда се пружају у ЗЗЈЗ Кикинда. У Дому здравља са стационаром Нови Кнежевац лабораторијска дијагностика се обезбеђује, осим за пацијенте Дома здравља и стационара, и за Специјалну болницу за психијатријске болести „Свети врачеви“, која нема своју службу за лабораторијску дијагностику (међусобним уговорима између ове две установе). Бања Кањижа такође нема своју службу за лабораторијску дијагностику.

Током 2008. године лабораторијска дијагностика је обављена за 74689 лица у округу. Укупан број прегледаних узорака је 822736. Број прегледаних узорака по пацијенту је 11. Од укупног броја анализа 89% су хематолошке, биохемијске и анализе урина. Извршено је укупно 333521 хематолошких, 395100 биохемијских и 85599 анализа урина. У «остале лабораторијске анализе» спадају анализе хормона и тумор-маркера.

 

Операције

 

Број операционих сала у општим болницама Севернобанатског оруга је 14. Од тог броја 5 сала су гинеколошко-акушерске (Кикинда 4, Сента 1), 2 сале су за операције из области ОРЛ и офталмологије (Кикинда 1 сала за ОРЛ и офталмологију, Сента 1 сала за ОРЛ) док је преосталих 7 операционих сала намењено операцијама из области опште хирургије, ортопедије и трауматологије и урологије, без посебне поделе по гранама (Кикинда 4 сале, Сента 3 сале).

У 2008.години хируршке интервенције извршене у операционој сали (искључују се мање хируршке интервенције које су се радиле амбулантно) обављало је 37 извршилаца-лекара специјалиста хируршке гране. Од тог броја операције су обављали: 9 специјалиста гинекологије и акушерства (Кикинда 5, Сента 4), 5 специјалиста ОРЛ (Кикинда 3, Сента 2), 3 специјалиста офталмологије (само у Кикинди), 12 специјалиста опште хирургије (Кикинда 7, Сента 5), 5 специјалиста ортопедије и трауматологије (Кикинда 3, Сента 2) и 3 специјалиста урологије (Кикинда 2, Сента 1).

Урађено је укупно 4470 операција у операционим салама. За осигурана лица РЗЗО урађено је 4206.  У ОБ Кикинда је извршено 2177 операција, а у ОБ Сента 2293.   Просечно је по једном специјалисти остварено 121 операција (95 у Кикинди, 164 у Сенти). У свим хируршким гранама је просечан годишњи број операција по специјалисти већи у ОБ Сента у односу на ОБ Кикинда. Међутим, разноврсност и комплексност операција (на основу обима шифара операција) је већа у кикиндској болници по свим гранама.

Број остварених операција по једном специјалисти, по појединим хируршким гранама је:

-         гинеколошко-акушерске операције: 121 у Кикинди, 168 у Сенти;

-         ОРЛ операције:  115 у Кикинди, 155 у Сенти;

-         офталмолошке операције- само у Кикинди, 33 операције по специјалисти,

-         операције из опште хирургије:  108 у Кикинди, 191 у Сенти;

-         операције ортопедије са трауматологијом:   59 у Кикинди, 110 у Сенти;

-         операције из области урологије: 98 у Кикинди, 136 у Сенти.

 

Иначе, ако се упореди постојећи кадар из хируршких грана у Кикинди и Сенти и норматив, јасно се види дефицит у сенћанској болници. У Кикинди међу наведеним хируршким гранама нема дефицита специјалиста, напротив, 3 лекара су „вишак“ у односу на прописани норматив (1 гинеколог-акушер, који има услов за старосну пензију, 1 офталмолог и 1 спец.ОРЛ). За разлику од кикиндске болнице, у ОБ Сента постоји дефицит од 5 специјалиста хируршких грана (1 гинеколог-акушер, 3 специјалиста опште хирургије, 1 уролог).

 

Дијализа

У Општој болници Кикинда Служба дијализе обавила је током 2008.године укупно 14731 дијализу, од чега 11446 хемодијализа и 3285 перитонеалних дијализа. Укупан број апарата за дијализу је 26 (23 хемодијализа и 3 перит.) а број пацијената 94 (85 хемодиј., 9 перит.)

 

ВИТАЛНО-ДЕМОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Број становника

 

Пратећи тренд претходних деценија због негативних витално-демографских кретања, регистрован је пад броја становника Севернобанатског округа и између два последња пописа становништва 1991. и 2002. године, од 179783 на 165881 становника. Тај тренд се наставља и даље, тако да према процени Републичког завода за статистику за 2007.годину (последњи расположиви подаци) округ  има 157155 становника.

 

Старост становништва

Становништво Севернобанатског округа се према зрелости сврстава у врло старо, обзиром да је учешће особа старијих од 65 година  16,5% (врло старо становништво има удео старијих од 65 година изнад 10%). Већ према резултатима пописа из 1991.године, становништво округа је било врло старо (13,5% старијих од 65 г.). Међу становништвом старијим од 65 година већи је број жена (61%) него мушкараца.

Као и у целој Војводини и Р.Србији, становништво окуга је регресивног типа, јер је учешће деце до 14 година све мање, док је учешће старијих од 50 година све веће. Учешће деце до 14 година живота је опало са 18,5% у 1991.години на 15,6% у 2002.години, док је учешће старијих од 50 година у укупном становништву порасло са 33,6% на 36%.

У старосној пирамиди најбројнију категорију чини популација старости 45-49 година, а не категорија старих 40-44 година, која је била најзаступљенија у предходном попису. Просечна старост становништва округа у 2002.години је 40,5 година (жене 42,1, мушкарци 38,9).

 

Наталитет

Број живорођених у округу је у сталном паду у апсолутним вредностима и у стопама, у свим општинама. Према СЗО фаза неповољног наталитета је стопа испод 12‰ (промила).

Након благе стагнације током 2003. и 2004.године (стопа наталитета 9,6 и 9,5‰), стопа наталитета у округу и даље је у опадању и има следеће вредности:  9,0;   8,9 и 8,4‰.  У односу на стопе рађања у Војводини и Републици Србији стопе у Севернобанатском округу су константно ниже, са негативним трендом.

 

 

Општи морталитет

Општи морталитет у округу је висок и у сталном је порасту, у тесној је вези са све израженијим старењем становништва. Стопа осцилира тако да у периоду између 2002. и 2004.године има вредност око 16,7‰, затим у 2005.години расте на 17,5, да би током две последње године опет благо опадала, са вредностима 17,0 и 16,6 ‰.  У односу на стопе морталитета у Војводини и Републици Србији стопе општег морталитета у округу су више. Поједине општине (Чока, Нови Кнежевац) одликују врло високе стопе општег морталитета, 20 промила па и више.

 

Специфични морталитет по старосним категоријама и полу показује карактеристично кретање за развијене земље. У току прве године живота стопа умирања је релативно висока, затим је ниска до 15 године када лагано расте до 55 године. Потом стопа нагло расте до максималних вредности у старосним групама 65-74 и 75-84 године. При томе, смртност жена је нижа у готово свим старосним групама. Стопе смртности код мушкараца су наглашено веће од стопа код жена у старосним интервалима од 45-49 и 50-54 године.

 

Природни прираштај представља разлику између апсолутног броја живорођених и броја умрлих на једној територији у току једне године, а изражава се стопом на 1000 становника. Још од средине осамдесетих година XX века природни прираштај има негативну вредност у већини општина  округа, те говоримо о тешкој биолошкој регресији становништва. У периоду 2003-2007. године стопа природног прираштаја у округу имала је следеће вредности негативног кретања:  -7,1;   -7,3;  -8,5, -8,1 и -8,2‰.

 

Индеx старења (бројни однос особа са 60 и више година и особа 0-19 година) већи је од 0,4 а то је знак израженог старења становништва. На основу пописа из 2002.године Севернобанатски округ има индекс старења већи од 1 а то практично значи да је број старијих од 60 година превазишао број становника до19 година.

 

Витални индеx (број живорођених на 100 умрлих лица) је у 2006. години  био 52,4 ( 52 рођених на 100 умрлих), у 2007.години 50,7 и годинама има опадајући тренд управо због негативних витално-демографских кретања .

 

МОРБИДИТЕТ

-РЕГИСТРОВАНИ ВАНБОЛНИЧКИ МОРБИДИТЕТ У СЕВЕРНОБАНАТСКОМ ОКРУГУ (СБО) У 2008.ГОДИНИ

 

На основу извештаја рутинске здравствене статистике о утврђеним обољењима и стањима из служби опште медицине, медицине рада, предшколске деце, школске деце и омладине, жена, стоматолошке службе, на подручју округа, урађена је анализа регистрованог морбидитета за 2008.годину.

 

Служба опште  медицине

 

У служби опште медицине у 6 домова здравља округа током 2008.године је регистровано укупно 222404 дијагноза, док је број првих посета 210474.

 

Ранг листа група болести у морбидитету службе опште медицине за округ је следећа:

 

1.) болести система за дисање (45051 случајева), са учешћем од око 20%, али ове болести  немају  већи социјално-медицински значај пошто се ради најчешће о акутним респираторним обољењима са краткотрајним током и могућношћу ефикасног лечења. Најчешће постављене  дијагнозе или скупине  дијагноза у оквиру ове групе су: акутно запаљење ждрела и крајника, друге акутне инфекције горњих респираторних путева  и акутна запаљења бронха и бронхиола .

2.) болести система крвотока (36683 случајева), са учешћем од 16,5%. Ове болести имају велики социјално-медицински значај јер спадају у групу хроничних масовних обољења, са прогредијентним током, дуготрајним лечењем. Најчешћа је есенцијална артеријска хипертензија, хроничне исхемијске болести срца и друге болести срца.

3.) фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом- не представљају утврђени морбидитет у ужем смислу, ради се о потребама пацијената за здравственом службом из веома различитих разлога (здраве особе, превентивне услуге, посебни прегледи и испитивања,..нега итд.), регистровано је 21738 дијагноза са ознаком „Z“, удео у укупном броју дијагноза у овој служби је 9,8%

4.) болести коштано-мишићног система (20902 случајева), са учешћем од 9,4% у укупном морбидитету. Најчешћа су  обољења леђа, односно кичменог стуба и нервних коренова (лумбоисхиалгије, дископатије). Ова група болести је од великог социјалномедицинског значаја пошто је узрок радне неспособности и апсентизма, хроничног је карактера.

5.) болести органа за варење (14796 случајева), имају удео од 6,6%,

6.) болести мокраћно-полних органа (12482 случајева), удео од  5,6%

7.) повреде и тровања (12198 случајева), са учешћем од 5,5%.

 

Након наведених група редослед по учесталости је следећи: душевни поремећаји и обољења, болести ендокриног система, симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази, болести коже и поткожног ткива итд.

 

Служба медицине рада

 

У служби медицине рада у 6 домова здравља округа током 2008.године је регистровано укупно 10461 дијагноза, док је првих посета било 9993.

 

Ранг листа група болести у морбидитету службе медицине рада за округ је следећа:

 

1.) болести система крвотока (2056 случајева), са учешћем од 19,7%,

2.) болести система за дисање (1676 случајева), са учешћем од 16%,

3.) болести коштано-мишићног система (1131 случајева), са учешћем од 10,8% у укупном морбидитету.

4.) фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службо (1077 случајева), са уделом од 10,3%.

5.) болести система за варење (760 случајева), имају удео од 7,3%,

6.) повреде и тровања (520 случајева), учешће је 5%.

 

Након наведених група редослед по учесталости је следећи: симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази, душевни поремећаји и обољења, болести ендокриног система, болести мокраћно-полног система итд.

 

Види се сличност у ранг листама регистрованог морбидитета служби опште медицине и медицине рада.

 

 

Служба за здравствену заштиту деце

 

У здравственој  заштити деце узраста од рођења до навршене шесте године, у 2008.години је у округу регистровано  укупно 52060 дијагноза, а првих посета је било 44628.

 

Ранг листа група болести у морбидитету у здравственој заштити деце је:

 

1.) болести система за дисање (27606 случајева), са учешћем од 53% у укупном морбидитету, али ове болести  немају  већи социјално-медицински значај пошто се ради најчешће о акутним респираторним обољењима,.

2.) фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом- регистровано је 6911 дијагноза из ове групе, удео у укупном броју дијагноза  је 13,3%,

3.) болести ува и мастоидног наставка (4412 случајева), учешће 8,5%,

4.) заразне и паразитарне болести (3444 случајева), са учешћем од 6,6%,

5.) болести коже и поткожног ткива (2374 случајева), са учешћем од 4,6% у укупном морбидитету.

Након првих пет група по учесталости следе: симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази (1919 случајева),  болести система за варење (1890),  повреде и тровања (850).

 

Служба за здравствену заштиту школске деце и омладине

 

У здравственој  заштити школске деце и омладине до 18 година  у 2008.години је у округу регистровано  укупно 59679 дијагноза, док је првих посета лекару било 48997.

 

Ранг листа група болести у морбидитету у здравственој заштити школске деце је:

 

1.) болести система за дисање (24822 случајева), са учешћем од 41,6% у укупном морбидитету,

2.) фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом- регистровано је 13709 дијагноза из ове групе (Z), удео у укупном броју дијагноза  је 23%,

3.) заразне и паразитарне болести (4329 случајева), са учешћем од 7,3%,

4.) симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази (3122 случајева), учешће је 5,2%,

5.) болести система за варење (2694 случајева), са учешћем од 4,5%,

6.) повреде и тровања (2425 случајева), учешће 4%,

 

Након наведених група, по учесталости следе: болести коже и поткожног ткива  (2278 случајева),  болести ува и мастоида  (1979),  болести мокраћно-полног система (1074).

 

Служба за здравствену заштиту жена

 

У здравственој  заштити  жена у округу је регистровано  укупно 27655 дијагноза, док је првих посета лекару било 13937.

У укупном броју евидентираних дијагноза више од половине, односно 14398 случајева (52%) припада дијагнозама у групи XXI по МКБ-10 - Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом. То је и очекивано, обзиром да у тој групи се налази широк дијапазон дијагноза из области здравтвене заштите жена, без обољења (испитивања, специфични циљани прегледи, прегледи и услуге у вези  са репродукцијом, планирањем породице и др.). Посете жена у вези са контрацепцијом, трудноћом и послепорођајним периодом се шифрирају шифрама из XXI  групе, те стога она учествује са  значајним уделом у укупном морбидитету.

После ове  групе по учесталости су најзаступљеније болести мокраћно полног система, са 11203 случајева и учешћем од 41% у укупно регистрованом морбидитету. Ако, се изузме група XXI, удео групе обољења мокраћно-полног система у регистр.морбидидтету у ужем смислу је очекивано висок, износи 85%. На трећем месту у регистрованом морбидитету жена је група трудноћа, рађање и бабиње (979 случајева, односно 3,5% у укупном морбидитету), на четвртом месту су тумори (682 случајева, 2,5%) а на петом заразне болести (206 случајева).

Пет најчешћих  дијагноза код жена у 2008. години су из групе болести мокраћно-полног система:  друга обољења полно-мокраћног пута, поремећаји менструације, друга запаљења женских карличних органа, друга запаљења вулве и вагине.

 

Стоматолошка служба

 

Структура  морбидитета у стоматолошкој заштити зависна је од узраста корисника.

 

У стоматолошкој заштити деце предшколског узраста,  током 2008.године  у округу је регистровано укупно 7176 дијагноза. У односу на 2007.годину укупан број дијагноза код деце је повећан скоро дупло (за 91%). Најчешћи је каријес зуба са 4847 случајева, што је удео од око 67,5%. Осим каријеса, као најучесталијии се региструју болести пулпе зуба и ткива врха зуба (960 случајева, 13,4%), поремећаји развоја и ницања зуба (729 оболелих, 10%) и друге болести тврдих зубних ткива (410).

У стоматолошкој заштити  школске деце и омладине, од укупно 32177 постављених дијагноза каријес је такође најзаступљенији, са 17265 случајева (53,7%), затим друге болести тврдих зубних ткива (3871, 12%), поремећаји развоја и ницања зуба (3772, 11,7%), болести пулпе зуба и ткива врха зуба (3558, 11%) и аномалије зуба и костију лица (1626, 5%). У поређењу са 2007.годином укупан број стоматолошких дијагноза код школске деце и омладине је већи за 18%.

У регистрованом морбидитету код одраслих, од укупно 24967 стоматолошке дијагнозе, најчешће су: болести пулпе и ткива врха зуба са 8827 (35,3%) оболелих, каријес зуба са 8363 (33,5%), друге болести зуба и потпорног ткива са 3694 случајева (14,8%), гингивитис са 1990 и друге болести вилице са 786 случајева/оболелих.

 

БОЛНИЧКИ МОРБИДИТЕТ  И  МОРТАЛИТЕТ

 

Морбидитет и морталитет у болницама се прати на основу прикупљених и обрађених индивидуалних извештаја о хоспитализацијама, повредама, лицима на рехабилитацији, пријавама рођења и прекида трудноће. Осим структуре морталитета по узроку умирања  значајан индикатор квалитета болничке здравствене заштите су стопе стационарног леталитета,

Током 2008.године у општим и специјалним болницама Севернобанатског округа укупно је хоспитализовано 19416 лица. Од тог броја било је 1459 жена ради порођаја и 681 због прекида трудноће, што је укупно 2140 жена које се не узимају за анализу структуре морбидитета, јер се и не ради о хоспитализацији због конкретног обољења - не представљају  морбидитет у ужем смислу. Изузимајући порођаје и прекиде трудноће, укупно је у округу било 17276 хоспитализација , а структура је следећа:

-         ради рехабилитације стационарно је лечено 4346 пацијената (24,2%)

-         због повреде је стационарно лечено 611 (3,4%)

-         хоспитализације због свих других обољења 12319 (68,6%).

 

Структура укупног стационарног морбидитета у бази хоспитализација је следећа:

 

1.)  болести коштано-мишићног система – укупно 2712 лечених лица, односно око 16%  ( у Бањи Кањижа 2444, остатак у другим болницама у округу).

 

2.)  болести срца и крвних судова, укупно 2489 или 15% свих болнички лечених лица.  Најчешће дијагнозе су обољење срчаног мишића –кардиомиопатија  и хроничне исхемијске болести срца, укључујући ангину пекторис, оклузивна болест крвних судова мозга.  Акутни инфаркт миокарда  учествује са 2% у укупном морбидитету у болници. Болнички леталитет је највећи од церебралне хеморагије (50%  умре током хоспитализације), а затим због инфаркта мозга.

3.) болести дигестивног система, 2078 стационарно лечених лица, односно 12%. Најчешћа су обољења жучне кесе, препонска кила, па улкусна болест желуца и дуоденума.

 

4.) болести респираторног система, 1422 лица или 8%.  Најчешћа дијагноза из ове групе болести је хронично обољење крајника и трећег крајника, затим хронично опструктивно обољење плућа и пнеумонија .

 

5.) тумори, 1291 лечених (7,5%). Око 70% су малигни тумори. Најучесталији тумори су: карцином плућа, лејомиом материце ,  карциноми ректума,  дојке и колона.

 

Затим следе: Фактори који утичу на контакт са здравственом службом (1095 хоспитализованих, 6%), повреде и тровања (1018, око 6%), душевна обољења (1015), болести мокраћно-полног система (909), болести нервног система (895).

 

 

СТАЦИОНАРНИ ЛЕТАЛИТЕТ

 

Укупан стационарни леталитет општих болница округа је 4,3% у односу на укупан број хоспитализованих, односно 4,9% ако се искључе хоспитализације  порођаја и прекида трудноће. Умрло је укупно 843 хоспитализованих.

 

***

Резултати ове анализе указују на потребу имплементације следећих мера:

 

  1. Предоминација масовних незаразних болести у структури обољевања и умирања становништва Севернобанатског округа захтева стриктну примену Стратегије и Програма интегрисане превентивне заштите од хроничних незаразних болести, Програма заштите становништва од шећерне болести, Програма превентивне стоматолошке заштите и Програма онколошке заштите Републике Србије, уз обезбеђење материјалних ресурса и јасно делегираних задатака за спровођење стратегија и мера.
  2. Очување и даље унапређење здравља најосетљивијих категорија становништва – жена, деце, школске деце и омладине, захтева доследно спровођење мера утврђених Уредбом о здравственој заштити жена, деце, школске деце и студената и Програма који је саставни део Уредбе.
  3. Демографска ситуација је забрињавајућа, што захтева свеобухватно сагледавање проблема с обзиром на комплексну детерминистичку основу репродуктивног понашања у савременом друштву. Ово треба да послужи као основа за предлог могућих нових праваца популационе политике.
  4. Примарна здравствена заштита тежиште својих активности мора ставити на мере промоције здравља и превенције болести. У секундарној здр.заштити, осим што су урађене редукција и реструктуирање болничких постеља у складу са прописима, потребно је предузети и друге мере повећања ефикасности рада болница (дневне болнице, усавршавање технологија, скраћивање преоперативног третмана, преоперативна дијагностика у амбулантним условима када је то могуће и друго).

 

установе

Медицински отпад

biohazard

Логин Формулар

Зона за регистроване кориснике