Kvalitet vode 2010

 

Analiza higijenske ispravnosti vode za piće za period od I-XII meseca 2010. godine

u Opštinama Kikinda, Čoka, Novi Kneževac, Ada, Senta i Kanjiža

 

Tokom 2010 godine uzorkovano je 2100 (2116 tokom 2009 godine) uzorka vode za piće u Opštini Kikinda od kojih je 1264 u gradu Kikindi i 836 u selima Opštine. Osnovni pregled (hemijska i mikrobiološka analiza) izvršen je u 794 uzoraka vode iz gradskih i u 228 uzoraka iz seoskih vodovoda, dok u 470 uzoraka iz grada izvršena samo mikrobiološka analiza, kao i u 608 uzorka sa sela. Hemijska ispravnost vode za piće u celoj Opštini je takva da 100% uzetih uzoraka ne odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće Sl. list SRJ 42/98, zbog povećane oksidabilnosti, povećane koncentracije amonijaka i povećane boje. U periodičnim analizama utvrđena je povišena koncentracija arsena u 9 uzoraka u gradu i u 13 uzoraka seoskih vodovoda (Iđoš, Sajan, Vincaid, Mokrin, Bašaid) Najviša koncentracije arsena u bunarima grada Kikinda iznosila je 25.0 µg/l. Najviša utvrđena koncentracija arsena bila je u bunaru u selu Sajan- 99.0 µg/l. Sela: Bašaid (25.0 µg/l), Vincaid (74.4 µg/l), Iđoš (60.0 µg/l) i Morkin (23.8 µg/l), imaju takođe povišene koncentracije a kreću se od 23.8-74.4 µg/l. Grad Kikinda u vodi za piće ima prosečno 10 µg/l. Sela: Nakovo, B.V.Selo, N.Kozarci i R. Selo imaju koncentraciju u granicama propisanim Pravilnikom. Povećana koncentracija Natrijuma utvrđena je u svim naseljenim mestima Opštine Kikinda izuzev Mokrina (120.88 mg/l) i Iđoša (129.98 mg/l) i kretala se od 159.85 mg/l u Sajanu do 269.0 mg/l u Kikindi. (Bašaid-188.83 mg/l, R.Selo-186.36 mg/l, N.Kozarci-171.11 mg/l, Nakovo-170.39 mg/l, B.V.selo-182.0 mg/l, Vincaid-211.6 mg/l). Procenat mikrobiološke neispravnosti vode za piće iznosi za grad 20.88% (16.85% neispravnih uzoraka u 2009 godini), što je relativno visok procenat neispravnosti, lošiji u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 23.44% (14.31% neispravnih uzoraka u 2009 godini) za sela, što je takođe lošiji procenat neispravnosti u odnosu na prethodnu godinu, ali i u odnosu na grad, i takođe je nezadovoljavajući procenat neispravnosti. Struktura mikrobiološke neispravnosti u gradu Kikinda je takva da aerobne mezofilne bakterije čine 93.18% neispravnosti (87.3% tokom 2009), 3.4% (7.5% u 2009 godini) čine termotolerantne koliformne bakterije, 1.13% (2.3% u 2009 godini) netermotolerantne koliformne bakterije i 2.27% (2.3% u 2009 godini) čini pseudomonas aeruginosa, što je relativno zadovoljavajuća struktura neispravnosti. Struktura mikrobiološke neispravnosti u selima je takva da 84.18% (89.3% za 2009 godinu) čine aerobne mezofilne bakterije, 10.7% (5.7% za 2009 godinu) koliformne termotolerantne bakterije, 1.53% (4.1% za 2009 godinu) koliformne netermotolerantne bakterije i 3.06% (0.8% za 2009 godinu) čini pseudomonas aeruginosa i 0.51% (0% u 2009 godini) čine sulfitoredukujuće klostridije što nije sasvim zadovoljavajuća struktura neispravnosti i neznatno je lošija u odnosu na prethodnu godinu.

Tokom 2010 godine uzorkovano je 372 (377 tokom 2009) uzorka vode za piće u Opštini Čoka od kojih je 60 u gradu Čoka i 312 u selima Opštine. Osnovni pregled (hemijska i mikrobiološka analiza) izvršen je takođe u svih 372 uzoraka vode. Hemijska ispravnost vode za piće u gradu 26.66% (64.06% u 2009 godini) neispravno, kao i 78.2% (80.19% u 2009 godini) uzetih uzoraka iz sela, ne odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće Sl. list SRJ 42/98. U uzorcima uzetim iz grada Čoka zbog povećane oksidabilnosti ne odgovara 21.66% (54.7% tokom 2009) uzoraka, a zbog povećane povećane boje 13.33% (56.25% tokom 2009) uzoraka. U svim uzorcima u kojima je analizirana, koncentracija arsena je bila povećana i kretala se prosečno 65.54 µg/l (od 61.5-72.7 µg/l). U selima Opštine Čoka 57.37% (73.8% tokom 2009) uzoraka je neispravno zbog povećane boje, 58.01% (58.14% tokom 2009 godine) uzoraka zbog povećane oksidabilnosti, 18.9% (23.32% tokom 2009 godine) uzoraka zbog povećane koncentracije amonijaka i 0.64% zbog povećane koncentracije rezidualnog hlora. U svim uzorcima (26 uzoraka)  u kojima je analizirana, koncentracija arsena je bila povećana i kretala se od 34.1 µg/l u Crnoj Bari do 127.6 µg/l u Padeju (B.Monoštor od 48.1-57.4 µg/l, C.Bara 34.1-47.2 µg/l, Jazovo 52.8-65.9 µg/l, Ostojićevo 61.5-106.7 µg/l, Padej 82.0-127.6 µg/l, Sanad 47.2-50.1 µg/l i Vrbica 43.7-50.5 µg/l). Procenat mikrobiološke neispravnosti vode za piće iznosi za grad 20.0% (25.0% za 2009 godinu) neispravnih uzoraka, odnosno 28.52% (23.32% za 2009 godinu) neispravnih uzoraka za sela, što nije zadovoljavajući procenat neispravnosti. Struktura mikrobiološke neispravnosti u gradu Čoka je takva da aerobne mezofilne bakterije čine 83.33% (93.7% za 2009 godinu) neispravnosti i 16.67% (6.3% za 2009 godinu) čine termotolerantne koliformne bakterije, što je nije sasvim zadovoljavajuća struktura neispravnosti. Tokom protekle dve godine nije bilo pseudomonas aeruginosa (7.4% za 2008 godinu). Struktura mikrobiološke neispravnosti u selima je takva da 83.14% (80.8% za 2009 godinu) čine aerobne mezofilne bakterije, 12.35% (9.6% za 2009 godinu) čine koliformne termotolerantne bakterije, 1.12% (9.6% za 2009 godinu) čine koliformne netermotolerantne bakterije i 3.37% (0% u 2009 godini) čini Pseudomonas aeruginosa, što takođe nije sasvim zadovoljavajuća struktura neispravnosti.

Tokom 2010 godine uzorkovano je 361 uzorak (362 tokom 2009 godine) vode za piće u Opštini Novi Kneževac od kojih je 121 u gradu Novi Kneževac i 240 u selima Opštine. Osnovni pregled (hemijska i mikrobiološka analiza) izvršen je u 121 uzoraka vode iz grada i 240 uzoraka iz sela Opštine. Hemijska ispravnost vode za piće u gradu je takva da 84.29% (91.8% u 2009 godini) uzetih uzoraka ne odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće Sl. list SRJ 42/98. Zbog povećane koncentracije amonijaka ne odgovara 84.29% (87.7% u 2009 godini) uzoraka, u 6.62% (2.8% tokom 2009 godine) uzoraka utvrđena je povećana boja, a u 1.65% (13.0% tokom 2009 godine) povećana je mutnoća. U uzorcima u kojima je analiziran arsen, koncentracija je bila povećana i kretala se 36.8 µg/l (26.3-54.4 µg/l). Hemijska ispravnost vode za piće u selima je takva da 29.16% (33.75% tokom 2009) uzetih uzoraka ne odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće Sl. list SRJ 42/98. Zbog povećane koncentracije amonijaka ne odgovara 22.91% (27.5% uzoraka tokom 2009 godine), 8.33% (10.8% tokom 2009 godine) ne odgovara zbog povećane boje, 2.5% ne odgovara zbog povećane mutnoće (0% tokom 2009 godine), 1.66% (4.6%tokom 2009 godine) zbog povećane koncentracije gvožđa. U selima: B.Aranđelovo (17.0-21.9 µg/l), Filić (23.4-24.0 µg/l), Majdan (14.3-14.5 µg/l), Podlokanj (15.8-18.8 µg/l), S.Krstur (19.7-38.3), Siget (15.9 µg/l) i Rabe (14.2 µg/l) povećana je koncentracija arsena. Procenat mikrobiološke neispravnosti vode za piće iznosi za grad 19.0% (33.6% za 2009 godinu) neispravnih uzoraka, što je nezadovoljavajući procenat neispravnosti, odnosno 19.58% (13.75% za 2009 godinu) neispravnih uzoraka za sela, što je takođe neprihvatljiv procenat neispravnosti i nešto je viši u odnosu na prethodnu godinu. Struktura mikrobiološke neispravnosti u gradu Novi Kneževac je takva da aerobne mezofilne bakterije čine samo 52.17% (41.5% u 2009 godini) neispravnih uzoraka, 21.7% (53.6% u 2009 godini) uzoraka čini pseudomonas aeruginosa, 4.34% (2.4%u 2009 godini) čine sulfitoredukujuće klostridije i 21.7% (0% u 2009 godini) čine termotolerantne koliformne bakterije, dok netermotolerantnih koliformnih bakterija nije bilo (2.4% u 2009 godini), što je veoma nezadovoljavajuća struktura neispravnosti. Struktura mikrobiološke neispravnosti u selima je takva da samo 82.9% (39.4% u 2009 godini) čine aerobne mezofilne bakterije, 17.9% (48.5% za 2009 godinu) čine koliformne termotolerantne bakterije i 2.12% (3.0% u 2009 godini) čini pseudomonas aeruginosa, što je znatno povovoljnija struktura neispravnosti. Tokom protekle godine nije bilo (9.0% u 2009 godini) netermotolerantnih koliformnih bakterija.

Tokom 2010 uzorkovano je u vodovodu u Adi i Molu 268 (295 tokom 2009 godine) uzoraka od kojih 192 u Adi i 76 u Molu. Osnovni pregled (hemijska i mikrobiološka analiza) izvršen je u 192 uzoraka vode iz Ade i 76 uzoraka iz Mola. Hemijska ispravnost vode za piće u Adi i Molu je takva da 100% uzetih uzoraka ne odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće Sl. list SRJ 42/98, zbog povećane oksidabilnosti i boje u svim uzetim uzorcima. Usled povećane elektroprovodljivosti ne odgovara 22.01% uzoraka, povećanu koncentraciju amonijaka ima 10.8% uzoraka, 0.81% uzoraka ima povećanu mutnoću, 2.61% uzoraka ima povećanu koncentraciju gvožđa, 0.74% imalo je povećanu koncentraciju ortofosfata, 0.37% imalo povećanu koncentraciju magnezijuma, nitrita i sulfata, dok je koncentracija arsena povećana u svim na arsen analiziranim uzorcima. Koncentracija arsena se u Adi kreće od 45.3-98.9 µg/l, a u Molu od 72.7-99.9 µg/l. Procenat mikrobiološke neispravnosti vode za piće iznosi za Adu 7.29% (4.58% za 2009 godinu) neispravnih uzoraka, što je nešto viši procenat neispravnosti u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 3.94% (6.49% za 2009 godinu) neispravnih uzoraka iz Mola što je niži procenat neispravnosti u odnosu na prethodnu godinu. Struktura mikrobiološke neispravnosti u Adi je takva da 100% (100% za 2009 godinu) čine aerobne mezofilne bakterije. Struktura mikrobiološke neispravnosti u Molu je takva da 100% (100% za 2009 godinu) čine aerobne mezofilne bakterije. Dakle procenat neispravnosti je izuzetno zadovoljavajući za Mol kao i struktura neispravnosti za oba naselja.

Tokom 2010 uzorkovano je u vodovodu u Senti 168 uzoraka vode za piće, u kojima je vršena osnovna analiza. Hemijska ispravnost vode za piće u gradu je takva da 100% uzetih uzoraka ne odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće Sl. list SRJ 42/98, zbog povećane oksidabilnosti i povećane boje, u 17.36% (46.6% tokom 2009 godine) uzoraka utvrđena je povećana koncentracija amonijaka, u 11.8% (5.4% tokom 2009 godine) je bila povećana mutnoća, u 0.69% (1.35% tokom 2009 godine) povećana koncentracija gvožđa, a povećana koncentracija arsena, natrijuma i ortofosfata je utvrđena prilikom periodičnih analiza odnosno V obima. Koncentracija arsena se kreće od 20.2 do 60 µg/l. Procenat mikrobiološke neispravnosti vode za piće iznosi za Sentu 1.78% (1.78% u 2009 godini) (3 uzorka), i sve neispravne uzorke čine aerobne mezofilne bakterije, što je izuzetno dobra struktura neispravnosti, kao i procenat neispravnosti. (tokom 2009 svi neispravni uzorci su bili neispravni usled prisustva termotolerantnih koliformnih bakterija).

Tokom 2010 uzorkovano je u vodovodu u Opštini Kanjiža 125 uzoraka vode za piće, u kojima je vršena osnovna analiza. Hemijska ispravnost vode za piće u gradu Kanjiža je takva da 77.72% uzetih uzoraka ne odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće Sl. list SRJ 42/98, od čega je u 64% utrvrđena povećana koncentracija amonijaka, u 9.09% uzoraka je utvrđena povećana boja. U analiziranom uzorku utvrđena je povećana koncentracija arsena i iznosila je 24.8 µg/l. U ostalim mestima hemijska ispravnost vode za piće u je takva da 43.68% uzetih uzoraka ne odgovara Pravilniku, od čega je u 73.3% neispravnih uzoraka utvrđena povećana koncentracija amonijaka, u 44.4% neispravnih uzoraraka utvrđena povećana boja, a u 2.22% neispravnih uzoraka je utvrđena povećana mutnoća. U svim uzorcima u kojima je vršena analiza na arsen u mestima Kanjiža, Horgoš i Male Pijace, dati element je bio iznad maksimalno dozvoljene vrednosti i iznosio je u Kanjiži 24.8 µg/l, Horgošu 11.3 µg/l i u Malim Pijacama 82.0 µg/l. U sledećim mestima je povećana koncentracija mangana: Orom (71 µg/l), Doline (58 µg/l), Trešnjevac (68 µg/l), Totovo Selo (68 µg/l) i Velebit (55 µg/l). Povećana je i koncentracija gvožđa u 44.4% svih analiziranih uzoraka i to u mestima: Male Pijace, Horgoš, Orom, Totovo Selo, Doline i Velebit. Procenat mikrobiološke neispravnosti vode za piće iznosi za Kanjižu grad 0%, dakle svi ispitivani uzorci bili su ispravni. Procenat mikrobiološke neispravnosti vode za piće iznosi za ostala naseljena mesta iznosi 4.85% i svi neispravni uzorci su neispravni usled povećanog broja aerobnih mezofilnih bakterija, što je izuzetno dobra struktura neispravnosti, kao i procenat neispravnosti. Takođe ističimo da su u Malim Pijacama, Totovom Selu i Dolinama svi uzorci bili mikrobiolški ispravni.

SZO smatra podnošljivim, mikrobiološku neispravnost vode za piće do 5% uzoraka na godišnjem nivou, te konstatujemo da pored hemijske neispravnosti imamo i nezadovoljavajući – relativno visok procenat mikrobiološke neispravnosti i u protekloj godini sa aspekta SZO u Opštini Čoka i grad i sela, Opštini Novi Kneževac i grad i sela i Opštini Kikinda i grad i sela.

Predlog mera: Instalirati sisteme za prečišćavanje vode za piće u svim analiziranim Opštinama. Izvršiti zamenu vodovodne mreže.

 

HIGIJENSKA ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE  I-XII 2010. godine

 

Vodovod

Higijenski pregled

fiziko-hemijski

mikrobiološki

broj

uzetih

uzoraka

neispravni

uzroci

neisprav-

nosti

broj

uzetih

uzoraka

neispravni

uzroci

neispra-

vnosti

broj

%

broj

%

Kikinda

grad

794

794

100

KMnO4,

NH3,

Boja  Mutnoća,

Ec,Fe,Na,

As,Mn,

Rezid.hlor

Ortofosfati

Sulfati

Nitriti,Mg

 

1264

264

20.88

*

sela

228

228

100

836

196

23.44

Novi Kneže-

vac

grad

121

102

84.29

121

23

19.00

sela

240

70

29.16

240

47

19.58

Čoka

grad

60

16

26.66

60

12

20.00

sela

312

244

78.20

312

89

28.52

Senta

grad

168

168

100

168

3

1.78

Ada

grad

192

192

100

192

14

7.29

sela

76

76

100

76

3

3.94

Kanjiža

grad

22

16

72.72

22

0

0

sela

103

45

43.68

103

5

4.85

Ukupno:

2316

1951

84.24

3394

656

19.32

*mikrobiološka neispravnost

Kikinda grad bunari: AMB 120, Pse. aerug.1, Citrob.sp. term.2, Kleb.pneum.term.1

Kikinda sela bunari: AMB 48

Kikinda grad mreža: AMB 126, Pse.ae.5,Enterococcus.2, Citrob.sp, term.2, Kleb.pn.term.2, Kl.ox.neter.3

Kikinda sela mreža: AMB 117, Ps.ae.6, Kl.pn.term.5, Citr.fr.term.1 Enteroc.1, Citro.net.2, Enter.net.1, Enter.ter.8, E.coli 6, Sul.kl.1

Novi Kneževac grad bunari: AMB 4, Pse.ae. 3, Kl.pn.term. 2,

Novi Kneževac sela bunari: AMB 15,Kl.pn.term.1,Citr.sp.term.1

Novi Kneževac grad mreža: AMB 8,Sulf.kl.1, Pse.ae.2, Kl.pn.term 1, Entero.term.2

Novi Kneževac sela mreža: AMB 24, E.coli 2, Citr.fr.term.2, Kl.pnterm term. 1, Pse.ae.1

Čoka grad bunari: AMB 3

Čoka grad mreže: AMB 7,E.coli 1,Enteroc.sp 1

Čoka sela bunari:AMB 37, Pse.ae.2, Kl.pn.term2, Cit.sp.ter 2, Citrobacter fr.term 1

Čoka sela mreža: AMB 37, Citr.sp.net.1, Citr.sp.ter.2, E.coli2, Kl.pn.term.1, Citr.fr.ter.1, Pse.ae.1

Senta grad bunari: 0

Senta grad mreža: AMB 3

Ada grad bunari: AMB 8

Ada sela bunari: AMB 3

Ada grad mreža: AMB 6

Ada sela mreža: 0

Kanjiža grad bunari: 0

Kanjiža grad mreža: 0

Kanjiža sela bunari: AMB 2

Kanjiža sela mreža: AMB 3