20 Март – Национални дан борбе против рака дојке

 

Водеће локализације рака у свету

 

У свету, током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

 

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.

 

Србија

 

Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи.

 

Оптерећење раком на Севернобанатском округу

 

У структури узрока смрти становништва Севернобанатског округа 2019. године тумори се налазе на другом месту са 22,5% у односу на укупан број умрлих лица, после болести система срца и крвних судова (49,4%).

 

На нивоу Севернобанатског округа током 2019. године од свих малигних тумора оболеле су 1084 особе, 592 мушкарца и 492 жене. Исте године од рака су умрле 502 особе, 285 мушкараца и 217 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали и умирали од рака плућа, дебелог и завршног дела црева и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, дебелом и завршном делу црева, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.

 

Малигни тумори плућа и бронха су водећа локализација у оболевању и умирању код  мушкараца, односно трећи по учесталости узрок оболевања и други узрок умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2019. године на нивоу округа од рака бронха и плућа оболело је 165 особа (122 мушкарца и 43 жене) и умрла 141 особа (109 мушкараца и 32 жене).

 

Рак дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена са дијагнозом рака на нашем округу. У 2019. години од малигних тумора дојке оболело је 105 жена, а умрле су 42 жене.

 

Малигни тумори дебелог и завршног дела црева (колоректални карцином) у Севернобанатском округу друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно друга по учесталости у оболевању и трећа по учесталости локализација рака у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог и завршног дела црева у 2019. години оболело је 149 особа (85 мушкараца и 64 жене) и умрло је 65 особа оба пола (34 мушкарца и 31 жена).

 

Трећи по учесталости малигни тумор у оболевању и умирању међу мушкарцима Севернобанатског округа локализован је на простати. Током 2019. године од рака простате новооболела су 64 мушкарца, а умрло је 19 мушкараца.

 

Рак грлића материце у 2019. години био је четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и умирању међу женама са нашег округа. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 29 жена, док је 12 жена умрло од ове врсте малигног тумора.

 

Стопе инциденције (број новодијагностикованих случајева рака у дефинисаној популацији дате календарске године изражене на 100.000 становника) за све водеће локализације малигних тумора код особа оба пола на нивоу Севернобанатског округа су већих вредности у односу на просечне стопе инциденције од малигних тумора за Републику Србију у посматране три године (2017-2019).

 

У односу на Регион Војводине у наведеном периоду стопе инциденције за све водеће локализације малигних тумора код мушкараца нашег округа су већих вредности, док су код жена стопе инциденције веће за рак дебелог црева, а мање за карцином дојке у  2018. и за рак плућа у 2018. и 2019. години.

 

Стопе смртности од водећих малигних болести код мушкараца нашег округа су веће од истих за Републику Србију у све три посматране године, док су код жена стопе смртности веће за карцином дојке, а мање за рак дебелог црева у 2018. и за рак плућа у 2017. и 2019. години.

 

У односу на Регион Војводине у посматраном периоду стопе смртности од водећих малигних болести код мушкараца Севернобанатског округа су веће за рак плућа, а мање за рак дебелог црева у 2019. и за рак простате у 2017. и 2019. години. Код жена стопе смртности од водећих малигнитета варирају у поређењу са Регионом Војводине у све три године.

 

Превенција и фактори ризика

 

Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:

 

  • 30 – 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика;
    • Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 % смртних случајева од рака у свету;
    • Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре;
    • Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате);
    • Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже;
  • Сваки десети случај рака је последица инфекције. У овом погледу, најзначајније су хроничне инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).

 

Рано откривање

 

Рано откривање рака чини лечење делотворнијим и успешнијим, а у великој мери умањује и финансијски ефекат ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

 

У Србији су донети национални програми за организовани скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака (рак дебелог и завршног дела црева), који би требало у наредном периоду значајно да смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

 

Посебне изазове у сфери контроле малигних болести донели су различити ефекти пандемије COVID-19, која се одразила на врло сличан начин у целом свету на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Запажено је да је у бројним земљама дошло до мањих или већих поремећаја у раду ових медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и морталитет од рака, осећаће се, према проценама стручњака, и у годнама које долазе. Стога, важност пружања додатне подршке пацијентима и здравственим радницима, као и активан рад на ојачавању целокупног система здравствене заштите имаће пресудан значај за очување и унапређење квалитета живота пацијената.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор података: Институт за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут”, Малигни тумори у Републици Србији 2019. године