У свету, током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

 

Водеће локализације рака у свету

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.

Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (14,1%) и колоректални карцином (10,6%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%), а следе га рак плућа (13,7%) и рак дебелог црева (9,5%).

 

Оптерећење раком у Србији

У Србији је током 2018. године од свих малигних тумора оболела 41.661 особа (22.066 мушкараца и 19.595 жена). Исте године од рака је умрло 21.607 особа оба пола, 12.174 мушкарца и 9433 жене. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха водећа су водећа локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и  умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године у Србији од рака бронха и плућа оболело је 6686 особа (4674 мушкарца и 2012 жена) и умрло је 5386 особа оба пола (3759 мушкараца и 1627 жена).

Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2018. године од малигних тумора дојке оболела 4561 и умрла је 1691 жена.

Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 4646 особа (2876 мушкараца и 1770 жена) и умрла је 2591 особа оба пола (1579 мушкараца и 1012 жена).

Рак грлића материце је током 2018. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1057 жена, док је 427 жена умрло од ове врсте малигног тумора.

Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболело је 2320 мушкараца, а умро је 1041 мушкарац.

Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи. Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код жена него код мушкараца.

Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи.

За разлику од процењених стопа оболевања, Србија је земља у којој су регистроване високе стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.

 

Оптерећење раком на Севернобанатском округу

У структури узрока смрти становништва Севернобанатског округа 2018. године тумори се налазе на другом месту са 21,8% у односу на укупан број умрлих лица, после болести система срца и крвних судова (50,0%).

На нивоу Севернобанатског округа током 2018. године од свих малигних тумора оболеле су 1033 особе (558 мушкараца и 475 жена). Исте године од рака је умрло 497 особа оба пола, 289 мушкараца и 208 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, дебелог и завршног дела црева и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, дебелом и завршном делу црева, плућима и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха су водећа локализација у оболевању и умирању код  мушкараца, односно трећи по учесталости узрок оболевања и водећи узрок умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2018. године на нивоу округа од рака бронха и плућа оболело је 160 особа (118 мушкараца и 42 жене) и умрло 135 особа (95 мушкараца и 40 жена). На основу последњих објављених података Регистра за рак Института за јавно здравље ,,Др Милан Јовановић Батут“ за 2016, 2017. и 2018. годину стандардизоване стопе инциденције (број новодијагностикованих случајева рака у дефинисаној популацији дате календарске године изражене на 100000 становника) од малигних тумора плућа и бронха показују благи пад код жена Севернобанатског округа, док исте варирају код мушкараца. Стандардизоване стопе смртности (број случајева умрлих од рака у дефинисаној популацији дате календарске године изражене на 100000 становника) од малигних тумора плућа и бронха варирају код особа оба пола на нашем округу.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању код жена, а други по учесталости узрок умирања код жена са дијагнозом рака на нашем округу после рака плућа. У 2018. години од малигних тумора дојке оболело је 104 и умрло 35 жена. Стандардизоване стопе инциденције од рака дојке показују благи раст код жена на округу, док стандардизоване стопе смртности варирају посматрајући 2016, 2017. и 2018. годину. На нивоу округа само се у општини Сента спроводи организовани скрининг (рано откривање) рака дојке.

Малигни тумори дебелог и завршног дела црева (колоректални карцином) у Севернобанатском округу друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно друга по учесталости у оболевању и трећа по учесталости локализација рака у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог и завршног дела црева у 2018. години оболело је 145 особа (82 мушкарца и 63 жене) и умрла је 61 особа оба пола (44 мушкарца и 17 жена). Стандардизоване стопе инциденције од малигних тумора дебелог и завршног дела црева показују благи раст код жена на округу, док код мушкараца исте варирају. Стандардизоване стопе смртности од рака дебелог и завршног дела црева варирају код особа оба пола на нашем округу у три  посматране године.

Трећи по учесталости малигни тумор у оболевању и умирању међу мушкарцима Севернобанатског округа локализован је на простати. Током 2018. године од рака простате новооболела су 62 мушкарца, а умрло је 26 мушкараца. Стандардизоване стопе инциденције и смртности од рака простате варирају код мушкараца на округу према последњим објављеним подацима Регистра за рак 2016, 2017. и 2018. године.

Рак грлића материце у 2018. години био је четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и умирању међу женама са нашег округа. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 29 жена, док је 12 жена умрло од ове врсте малигног тумора. Стандардизоване стопе инциденције и смртности од рака грлића материце варирају код жена на округу.

Стопе инциденције за све водеће локализације малигних тумора код особа оба пола на нивоу Севернобанатског округа су већих вредности у односу на просечне стопе инциденције од малигних тумора за Републику Србију у посматране три године (2016-2018).

Стопе смртности од водећих малигних болести код мушкараца нашег округа су веће од истих за Републику Србију у све три посматране године, док су код жена стопе смртности веће за карцином дојке, а мање за рак плућа у 2017. и за рак дебелог црева у 2018. години.

 

Превенција

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине, конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце.

Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.

Kонзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. Међународна агенција за истраживање рака је навела до сада доказаних десет биолошких узрочника који су класификовани као канцерогени првог степена.

Хумани папилома вируси (ХПВ) у преко 90% случајева су узрочници карцинома грлића материце. Ретровируси, међу њима Хумани Т лимфотропни вирус тип 1 (ХТЛВ-1) и тип 2 повезан је са развојем малигног лимфома и Т-лимфоцитне леукемије, а херпес вирус тип 8 је узрочник Kапоши саркома. Хронична инфекција јетре са Хепатитис Б и Хепатитис Ц вирусима представља главни фактор у настанку хепатоцелуларног карцинома, а доказано је да инфекција Epstein-Barr-овим вирусом доводи до развоја  Burkitt-овог лимфома и карцинома назофаринкса. Треба напоменути  да је бактерија Helicobacter pylori главни узрочник настанка карцинома желуца и примарних гастричних лимфома (МАЛТ лимфоми), а да одређене врсте паразита могу бити узрочници рака мокраћне бешике и рака жучних канала.

 

Рано откривање

Циљ је да се побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што би фокус требало усмерити на рано дијагностиковање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење.

У Србији су донети национални програми за организовани скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака (рак дебелог и завршног дела црева), који би требало у наредном периоду значајно да смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Рано откривање рака чини лечење делотворнијим и успешнијим, а у великој мери умањује и финансијски ефекат ове болести.

Такође је веома важно борити се против заблуда и дезинформација у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге доводи до лошијег исхода по здравље.