BUDUĆNOST ANTIBIOTIKA ZAVISI OD SVIH NAS!
Svetska nedelja svesti o antibioticima 2019.
18. – 24. novembar 2019. godine
Svakog novembra, Svetska nedelјa svesti o antibioticima ima za cilј da poveća globalnu svest o rezistenciji na antibiotike i da podstakne najbolјu praksu u javnosti, zdravstvenim radnicima i donosiocima politika kako bi se izbeglo dalјe nastajanje i širenje rezistencije na antibiotike. Od svog otkrića, antibiotici su kamen temelјac savremene medicine. Međutim, uporno prekomerno korišćenje i zloupotreba antibiotika u zdravlјu lјudi i životinja podstakli su pojavu i širenje rezistencije na antibiotike koja nastaje kada mikrobi, poput bakterija, postanu otporni na lekove koji se koriste za lečenje.
Antibiotici (antimikrobni lekovi) su lekovi koji ubijaju bakterije ili sprečavaju njihov rast i razmnožavanje, pa se koriste za lečenje infekcija lјudi, životinja i ponekad bilјaka. Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija i nisu svi aktivni protiv svih vrsta bakterija. Antibiotici nemaju nikakav uticaj na viruse.
Proizvodnja i upotreba antibiotika sada se meri desetinama hilјada tona godišnje i kao rezultat toga, mikroorganizmi bez presedana doživlјavaju nivo antimikrobne ekspozicije. Shodno tome, doživlјavamo promenu učestalosti otpora, kako u ekološkim tako i u kliničkim uslovima, kao odgovor na antropogenu upotrebu antibiotika.
Antimikrobna rezistencija je sposobnost mikroorganizama da prežive i da se umnože u prisustvu antimikrobnog sredstva koje bi normalno inhibiralo ili ubilo određenu vrstu mikroorganizama. Neke bakterije su prirodno rezistentne na određene antibiotike (urođena rezistencija). Problem koji više zabrinjava je pojava da neke bakterije koje su normalno osetlјive na antibiotike postanu rezistentne kao rezultat genetskih promena (stečena rezistencija). Rezistentne bakterije preživlјavaju u prisustvu antibiotika i nastavlјaju da se razmnožavaju izazivajući dugotrajniju bolest ili čak i smrtni ishod. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama mogu zahtevati duže lečenje, više nege, alternativne i skuplјe antibiotike, koji mogu imati ozbilјnije neželјene efekte.
Rezistencija na antibiotike se povećava na globalnom nivou i ugrožava našu sposobnost lečenja od zaraznih bolesti. Infekcije koje utiču na lјude, uklјučujući pneumoniju, tuberkulozu i gonoreju, kao i one koje utiču na životinje, bivaju sve teže za lečenje (ponekad i nemoguće) zato što antibiotici postaju manje efikasni.
Istorijski gledano, lekari i veterinari (ne nužno svi) su propisivali antibiotike na osnovu očekivanog načina delovanja, spektra aktivnosti i kliničkog iskustva.
Sa pojavom i širenjem antimikrobne rezistencije, lečenje bakterijskih infekcija postaje sve teže i više nije tako jednostavno kao što je to bilo moguće pre mnogo godina.Sada se mora uzeti u obzir da određeni patogen koji želimo tretirati može biti otporan na neke ili najčešće raspoložive antibiotike .
Usred alarma koji se postavlјa o otpornosti, važno je napomenuti da antimikrobna otpornost nije potpuna i univerzalna. Iako su određeni važni patogeni sve otporniji na neke ili sve klinički korišćene antibiotike, ne bi trebalo očekivati da će svi antibiotici svugde iznenada postati beskorisni protiv svih bakterija.
Dva glavna područja kontrole i prevencije rezistencije na antibiotike su:
Racionalna upotreba antibiotika (samo kada je neophodno, u korektnim dozama, intervalima i odgovarajućem trajanju terapije) i
Higijenske mere za kontrolu prenosa rezistentnih bakterija (kontrola infekcija) uklјučujući higijenu ruku, skrining, izolaciju pacijenata koji su nosioci rezistentnih bakterija.
Od presudnog je značaja pravilna i odgovorna upotreba antibiotika.-antibiotike ne treba koristiti kada nisu neophodni, na primer u slučaju prehlade ili gripa.
Kada su antibiotici neophodni (o tome odlučuje lekar koji prepisuje lek) treba voditi računa da se koriste na pravi način, što znači u pravoj dozi, odgovarajućim intervalima, propisanoj dužini lečenja- na taj način postiže se optimalni efekat kojim se leči infekcija, a minimalizuje se verovatnoća pojave rezistencije
Rezistencija se ponekad javlјa kao prirodni proces adaptacije čak i u slučajevima kada se antibiotici pravilno koriste. Kada se rezistentne bakterije pojave, osnovno je preduzeti mere kontrole infekcije za sprečavanje širenja ovakvih sojeva sa inficiranih osoba na ostale pacijente ili druge osobe.
Uspešne javno-zdravstvene kampanje,u kojima se sistematski sprovodi nacionalna kampanja za borbu protiv rezistencije i mere racionalne primene antibiotika, beleže smanjenje procenata rezistentnih bakterija.
Ovom prilikom pozivamo sve da se na pravi način odnose prema svom zdravlјu i da poštuju preporuke jer svi imamo značajnu ulogu u smanjenju rezistencije na antibiotike.
Pacijenti
Poštujte savete lekara u vezi sa uzimanjem antibiotika
Kad god je moguće ,sprečite infekcije vakcinacijom
Perite redovno ruke
Uzimajte antibiotike uz lekarski recept, nikad ne koristite lekove koji nisu vama prepisani ili “ostatke” od prethodnih lečenja
Lekari i drugi zdravstveni radnici
Prepisujte antibiotike samo kad je to potrebno, za dokazane bakterijske infekcije, kad god je to moguće na osnovu antibiograma
Kada god je moguće, prepišite lek specifičan za datu infekciju a ne antibiotik širokog spektra
Objasnite pacijentu kako da olakša simptome prehlade ili gripa bez antibiotika
Objasnite pacijentu zašto je važno da se pridržava pravila prilikom uzimanja antibiotika
