Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Кампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.

Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.

Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције, креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.

Кључне чињенице:

– У скоро свим регионима света учесталост коришћења контрацептивних метода је највећа међу женама генеративног доба (15–49 година) које су у браку или у ванбрачној заједници. Посматрано на глобалном нивоу, 63% жена у генеративном добу које су у браку или ванбрачној заједници користи неки облик контрацепције. Употреба контрацепције била је изнад 70% у Европи, Латинској Америци, на Карибима и у Северној Америци, док је у средњој и западној Африци била испод  25%.

– Према проценама СЗО, 214 милиона жена генеративног доба из земаља у развоју које не користе никакву методу контрацепције имају незадовољену потребу за модерном контрацепцијом.

– Према проценама СЗО, употреба модерних метода контрацепције спречила би 308 милиона непланираних трудноћа, док би испуњавање свих незадовољених потреба жена за модерним методима контрацепције спречило додатних 67 милиона нежељених трудноћа на годишњем нивоу.

– Према проценама СЗО, око 15 милиона адолесцената користи неку од модерних метода контрацепције, док 23 милиона адолесцената има незадовољену потребу за модерном контрацепцијом и стога су под повећаним ризиком од нежељене трудноће.

– Неке методе контрацепције могу да спрече преношење ХИВ-а и других сексуално преносивих инфекција. Жене које живе са ХИВ-ом имају у већем проценту незадовољену потребу за планирањем породице и услугама репродуктивног здравља у односу на општу популацију, делимично због недостатка улагања у интегрисане услуге планирања породице.

 

Mодел планирања породице у Републици Србији

Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу.

Према резултатима последњег репрезентативног истраживања вишеструких показатеља, савремену и ефикасну контрацепцију у Републици Србији користи мање од петине жена из опште популације које су у браку или ванбрачној заједници (18,4%), а традиционалну двоструко више (40,0%). Mеђу модерним методима контрацепције највише се користи кондом за мушкарце (12,4%), много ређе комбинована орална контрацепција (3,3%), интраутерини улошци (2,2%), стерилизација жене (0,4%) и женски кондом (0,1%), док се уопште не користе дијафрагма, спермициди, прогестагенска орална контрацепција, депо-иЊекциони препарати, импланти и вољна стерилизација мушкарца. У поменутом истраживању није наведена хитна – посткоитална контрацепција, мада се вероватно често користи па и злоупотребљава међу млађим женама.

Mеђу традиционалним методима доминира метод прекинутог сношаја (цoитус интeрруптус) (35,0%), док је метод избегавања односа у „плодним данима” и остале „природне методе” користило 5,0% испитаница. Ниједан метод контрацепције никада није користило 24,2%. Потребе за контрацепцијом нису задовољене код 14,9% анкетираних жена.

Контрацепција и пандемија COVID-19

Приступ ефикасној контрацепцији током пандемије COVID-19 једна је од најисплативијих интервенција са циљем смањења смртности трудница, пре свега спречавањем настанка нежељене трудноће. Веома је битно да се осигура несметан приступ информацијама и услугама везаним за контрацепцију током пандемије, како би се смањио притисак на преоптерећен здравствени систем.

Најчешћа питања и одговори на тему контрацепције током пандемије COVID-19:

  1. Да ли је употреба контрацепције безбедна током пандемије COVID-19?

Да. Све савремене методе контрацепције су безбедне за употребу. У случају да сте се  породили у последњих шест месеци или имате неки здравствени проблем, попут шећерне болести, високог крвног притиска, рака дојке или ако пушите, потражите савет од изабраног гинеколога како бисте били сигурни да користите метод контрацепције који је безбедан за вас.

  1. Ја не желим да затрудним током пандемије COVID-19? Шта могу да урадим?

Ако не желите да затрудните, требало би да започнете или да наставите да користите изабрани контрацептивни метод. За више информација најбоље је да контактирате свог  гинеколога путем телефона или путем мејла.

  1. Ја не могу да остварим услугу везану за контрацепцију у дому здравља. Шта ми саветујете?

Уколико вам је ова услуга недоступна јер се изабрани метод контрацепције прописује на рецепт, онда можете да размислите о употреби метода контрацепције који се не издају на рецепт попут: кондома, метода рачунања плодних дана, лактационе аменореје (ако искључиво дојите), или слично.

  1. Kоји је најбољи метод контрацепције за време пандемије COVID-19?

Сви савремени методи контрацепције помажу у спречавању нежељене трудноће. Жене и њихови партнери могу изабрати било који савремени метод контрацепције који је за њих прихватљив и сигуран.

Постоји широк спектар савремених метода контрацепције, од којих се најчешће користи мушки кондом и хитне контрацептивне пилуле.

Мушки кондоми, када се користе доследно и правилно, једини су методи контрацепције који истовремено штите од нежељене трудноће и сексуално преносивих инфекција, укључујући HIV. Могу се користити самостално и у комбинацији са другим методама контрацепције.

Хитне контрацептивне таблете могу спречити до 95% трудноће ако се узимају у року од  пет дана након односа.

  1. Ја желим да променим метод контрацепције. Да ли је то могуће за време пандемије COVID-19?

Да. Међутим, могуће је да сви методи контрацепције који су обично доступни у вашој земљи то неће бити за време пандемије COVID-19 због ограничења кретања, као и повећаног обима посла здравствених радника.

Ако већ имате неки здравствени проблем, неопходно је да потражите савет код свог изабраног гинеколога и размислите о коришћењу метода који нису контраиндиковани за употребу узимајући у обзир ваш здравствени проблем.

  1. Ја желим да уклоним или заменим дуготрајни метод контрацепције – да ли је то могуће током пандемије COVID-19?

Уклањање дуготрајних метода као што је спирала након препорученог периода употребе (или при доласку на рутинске контроле) можда неће бити приоритет у здравственом систему ваше земље током пандемије COVID-19.

Добро је да знате да нису забележени нежељени ефекти узроковани одлагањем уклањања дуготрајних метода као што је спирала. Нипошто не покушавајте сами да уклонитите метод контрацепције, већ сачекајте повољан тренутак да се обратите свом изабраном гинекологу.