Светска здравствена организација основана је са визијом да сваки појединац има право на могућност да оствари највиши могући ниво здравља. Сваке године, на дан оснивања ове међународне организације, 7. априла, обележава се Светски дан здравља.

Ове године, глобална кампања која прати овај важан датум, спроводи се под слоганом “Да градимо здравији свет”.


Свет у коме живимо је јединствен, а година која је за нама показала нам је и да је, уз све наше многобројне поделе, он ипак недељив. Али – иако смо сви суочени са истим проблемом, сведоци смо да ова криза није свуда узроковала подједнак потрес. На жалост, она је у многоме продубила већ огроман друштвено-економски зјап и додатно нагласила сурове друштвене поделе широм света.

Када је реч о здравственом аспекту, управо у околностима пандемије, увидели смо огроман значај доступности и приступачности здравствених служби и услуга, а са друге стране, уверили смо се колико то непосредно зависи од тога где смо рођени, одрасли, где живимо и/или радимо, колико смо стари…

 

 

Широм света, овог једног јединог, који би сви требало равноправно да делимо, живе милиони људи који своје домаћинство једва опскрбљују неопходним потрепштинама, оних који маштају за бољим (или икаквим) условима за образовање и запослење, оних који трпе родну и сваку другу неравноправност, оних који немају приступ безбедним природним ресурсима – ваздуху, води, храни, оних који немају адекватан (или никакав) приступ здравственим службама. То неминовно води до патње, болести, до превремених смрти. Такав исход није само губитак за појединце и њихове породице, то је удар за заједнице и друштво у целини.

КОВИД-19 снажно је погодио целу планету, све слојеве друштва, не познајући границе нити класне поделе. Али оно где се разлика јасно показала јесте у спремности да се тај удар поднесе. Непобитно је да се најтеже се са овом пошасти носе оне заједнице и друштва које су и пре пандемије биле најрањивије, сиромашније, изложеније бројним болестима, са незадовољавајућим квалитетом и доступношћу здравствене заштите. У таквим срединама, борба са пандемијом има значајно мање шансе за успех.

 

Утицај социо-економских детерминанти на здравље:

1. Предвиђа се пораст сиромаштва на глобалном нивоу (први пут у последњих 20 година).
2. Смањена је могућност остварења 12 циљева одрживог развоја до 2030. године (свет без сиромаштва, свет без глади, добро здравље, квалитетно образовање, родна равноправност, чиста вода и санитарни услови, доступна и обновљива енергија, достојанствен рад и економски раст, индустрија иновације и инфраструктура, смањење неједнакости, акција за климу, одрживи градови и заједнице, одговорна потрошња и производња, живот под водом, живот на земљи, мир, правда и снажне институције, партнерством до циљева).
3. За 60% становништва у појединим земљама нису доступне основне здравствене услуге.
4. Више од милијарду људи живи у сиромаштву и лошим хигијенским условима, суочени су са повећаним ризицима ширења корона вируса, оболевања и умирања.
5.  Постоји разлика од 18 година у очекиваном животном веку између земаља са високим и ниским приходима.
6. Према подацима СЗО из 2016. године, више од 15 милиона превремених смрти услед незаразних болести (ХНБ) догодило се у земљама са ниским и средњим приходима.
7.  Оболевање од рака је чешће код сиромашнијег становништва.
8. Стопа смртности млађих од пет година је осам пута већа у Африци него у Европском региону.

Делује неправично? Свакако! Али – то се може спречити!  Од непроцењивог је значаја да сваком појединцу буду омогућени животни и радни услови који подржавају здравље. Лидери земаља, као и сви они који се налазе у ланцу креирања здравствених и социјалних политика и доношења одлука, морају бити свесни значаја здравља као главног ресурса за просперитет. Зато би главна тежња сваког друштва морала бити да у будућности искорени неједнакости у здрављу.

Истраживања показују да социјалне детерминанте здравља имају 50% више утицаја на здравље него здравствена заштита или избор начина живота.

 

Социјалне детерминанте здравља које могу утицати на једнакост у здрављу:

 

  1. Зарада и социјална заштита
  2. Образовање
  3. Незапосленост и несигурност посла
  4. Услови радног окружења
  5. Начин исхране
  6. Услови животне средине
  7. Рани развој детета
  8. Социјална инклузијa
  9. Недискриминација
  10. Приступ здравственим услугама.

Свет у коме живимо у последњих годину дана нас је научио да и није тако велики како нам се до скора чинило, да нас лако могу заокупити заједничке бриге и проблеми.  Посвећеност визији да сваки појединац, ма где живео на овој планети, може да оствари право на добро здравље, јесте линија водиља Светске здравствене организације, али би морала бити недвосмислени императив сваког друштва, сваке заједнице и, зашто да не, сваког од нас понаособ.