Гојазност (лат. obesitas) је хронична болест, која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне масе.

Свако повећање телесне масе за 10% и више од идеалне, означава се као гојазност. СЗО је проценила да је 1/3 људи гојазно у свету од чега више жене него мушкарци. У Србији је 54% одраслог становништа гојазно, као и 18% деце. У Војводини је проценат сличан за читаву популацију, а у узрасту преко 45 година проценат гојазних је чак 74% (73% мушкарци, 75% жене).

Процена гојазности врши се на основи БМИ (телесна маса у кг/телесна висина у м на квадрат).

< 18.5 потхрањеност

18.5–24.9 нормална телесна маса

25.0–29.9 прекомерна телесна маса

30.0–34.9 гојазност I степена

35.0–39.9 гојазност II степена

≥ 40.0 гојазност III степена

ТИПОВИ гојазности
КРУШКА (периферни тип W/H ratio – однос струка и кука за жене мањи од 0.85, за мушкарце мањи од 1)

ЈАБУКА (централни тип W/H ratio – однос струка и кука за жене већи од 0.85, за мушкарце већи од 1)

Поремећаји здравља
1. метаболички синдром (централна гојазност, инсулинска резистенција, атеросклероза, хипертензија, дислипидемија, поремећај коагулације, дисфункија ендотела, упала)

2. diabetes mellitus typ 2

3. коронарна болест, хипертензија и исхемијска болест мозга, тромбоза дубоких вена др. болести

Зашто настаје гојазност?
– повећан енергетски унос у односу на расход

– смањена физичка активност

– генетика (ФТО ген)

– оштећења центра за ситост или глад (латерално и вентромедијално једро хипоталамуса)

– психички фактори

– поремећен баланс хормона ситости (leptin) и хормона глади (ghrelin). Лептин је хормон ситости, ствара га масно ткиво и његова концентрација корелира са количином масног ткива. Афекторни орган је мозак и центар за ситост у латералном језгру хипоталамуса. Код нормално ухрањених особа након јела повећава се концентрација што је сигнал за ситост. Код гојазних особа се јавља лептинска резистенција те је сигнализација ситости поремећена. Висока концентрација лептина изазива инсулинску резистенцију на нивоу ткива, што је кључан фактор у развоју шећерне болести тип 2. Лептин има важну улогу (trigger) у лучењу rGTH, те се услед недостатка лептина (и масног ткива) јавља закаснела менарха и аменореја и поремећен фертилитет.ГХРЕЛИН је хормон глади и ствара се у фундусу желуца и панкреасу. Афекторни орган је мозак и центар за глад у вентромедијалном језгру хипоталамуса. Утиче на појачану концентрацију и памћење. Хроничан стрес индукује лучење грелина. Физиолошки се не лучи током спавања, а појачано лучење овог хормана утиче на смањено трајање спавања и води у гојазност. Он спречава апоптозу ћелија GIT-а у току оксидативног или инфламаторног стреса, те се размишља о његовој примени у лечењу инфламаторних процеса као што је хронични колитис.

ОКСИДАТИВНИ СТРЕС је стање поремећеног баланса између стварања слободних радикала и антиоксидантног потенцијала ткива и плазме и померање равнотеже у правцу стварања слободних радикала услед чега долази до оштећења виталних молекула у ћелији. Ово стање је основа свих поремећаја који настају као последица гојазности.

Лечење
– Неопходна је редукција масног ткива до 25% телесне масе за жене и 20% за мушкарце. То се постиже смањеним енергетским уносом у односу на потребе или повећањем енергетског расхода у односу на потребе, што се постиже физичком активношћу. 1000 kcal/дневно уноса мање, доводи до смањења телесне масе од 1 кг за 7 дана. 1/2h трчања представља расход од око 500 kcal.

– Унос оптималних количина егзогених антиоксиданата: витамини Ц, Е, А, коензим Q, Se, Cr, Zn, Mn, Fe, биљни флавоноиди и феноли.

 

ЗЗЈЗ КИКИНДА
ЦЕНТАР ЗА ХИГИЈЕНУ И ХУМАНУ ЕКОЛОГИЈУ
САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА ПРАВИЛНУ ИСХРАНУ
Ради сваког дана сем викенда.
Прегледи се заказују на тел: 0230434788
Пацијенти могу доћи по савет, на преглед или израду индивидуалне дијете.
Услуге се наплаћују према Ценовнику ЗЗЈЗ