Водеће локализације рака у свету

Водеће локализације малигних тумора у оболевању и умирању у свету су и даље рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева и ректума. Мушкарци су најчешће оболевали и умирали од рака плућа, простате и рака дебелог црева, а жене од рака дојке, плућа и дебелог црева.

Србија

Водеће локализације оболевања и умирања у Србији су готово идентичне као и у свету, осим што су жене у Србији чешће оболевале и умирале од рака грлића материце у односу на жене у развијеним земљама света и Европе.

Рак је болест старије популације и стопе оболевања почињу да расту после 55. године, а највише су код мушкараца регистроване после 75 и више година, а код жена највише стопе су регистроване раније, почев од 70. године.

Kада говоримо о умирању, и код мушкараца и код жена стопе почињу да расту од 60. године, а највише се региструју после 75 и више година.

Оптерећење раком на Севернобанатском округу

Према последњим обрађеним и објављеним подацима Института за јавно здравље Србије ,, Др Милан Јовановић Батут”:

У структури узрока смрти становништва Севернобанатског округа 2022. године тумори се налазе на другом месту са 19% у односу на укупан број умрлих лица, после болести система срца и крвних судова (око 51%).

На нивоу Севернобанатског округа током 2022. године од свих малигних тумора оболеле су 1104 особе, 561 мушкарац и 543 жене. Исте године од рака је умрло 451 особа оба пола, 249 мушкараца и 202 жена. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали и умирали од рака плућа, дебелог и завршног дела црева и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, дебелом и завршном делу црева, плућима и грлићу материце, који су и најчешћи узрок смртног исхода од рака код наших жена.

Малигни тумори плућа и бронха су водећа локализација у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости узрок оболевања и први узрок умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2022. године на нивоу округа од рака бронха и плућа оболеле су 192 особе (134 мушкарца и 58 жена) и умрло је 111 особа (67 мушкараца и 44 жене).

Рак дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању, а на другом месту у умирању код жена са дијагнозом рака на нашем округу (после рака плућа). У 2022. години од малигних тумора дојке оболела је 121 жена, а умрле су 34 жене.

Малигни тумори дебелог и завршног дела црева (колоректални карцином) у Севернобанатском округу друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно друга по учесталости у оболевању и трећа по учесталости локализација рака у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог и завршног дела црева у 2022. години оболело је 150 особа (89 мушкараца и 61 жена) и умрло је 59 особа оба пола (38 мушкарца и 21 жена).

Трећи по учесталости малигни тумор у оболевању и умирању међу мушкарцима Севернобанатског округа локализован је на простати. Током 2022. године од рака простате оболела су 48, а умрла 23 мушкараца.

Рак грлића материце у 2022. години био је четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шеста по учесталости локализација рака у умирању међу женама са нашег округа (после рака панкреаса и рака тела материце). Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 39 жена, док је 8 жена умрло од овог малигнитета.

Стопе инциденције (број новодијагностикованих случајева рака у дефинисаној популацији дате календарске године изражене на 100.000 становника) за све водеће локализације малигних тумора код особа оба пола на нивоу Севернобанатског округа су већих вредности у односу на просечне стопе инциденције од малигних тумора за Републику Србију у посматране три године (2020-2022), изузев за рак плућа код жена СБО у 2020. години.

У односу на Регион Војводине у наведеном периоду стопе инциденције за све водеће локализације малигних тумора код особа оба пола нашег округа су већих вредности, изузев за рак плућа код жена СБО у 2020. години.

Стопе смртности од водећих малигних болести код код особа оба пола нашег округа су веће од истих за Републику Србију у све три посматране године (2020-2022).

У односу на Регион Војводине у посматраном периоду стопе смртности од водећих малигних болести код мушкараца Севернобанатског округа су веће, изузев за рак дебелог и завршног црева у 2021. години. Слично је и код жена нашег округа, стопе смртности од водећих малигнитета су веће у односу на Р. Војводине, изузев за рак дебелог и завршног црева у 2020. и 2022. години. 

Превенција и фактори ризика

Мноштво различитих животних опредељења, циљева и активности, често у животној пракси доводе до занемаривања неких од основних начела здравог живљења, и тиме најизложеније појединце уводе у значајне дугорочне ризике по здравље. Обично су ризици којима се излажемо услед недовољне пажње непрепознати или им се из разних разлога умањује значај, па се на њихове последице ретко подсетимо, и тиме изложеност ефектима нездравог животног стила продужавамо. Са друге стране, знање о могућностима за очување и унапређење здравља пружа нам многе начине како да унапредимо своју личну здравствену ситуацију – прво, увиђајући да на значајан део фактора ризика можемо да утичемо променом сопственог понашања. У овом светлу, кључне факторе ризика који су истовремено и подложни нашим животним изборима представљају пушење и изложеност дуванском диму, штетна употреба алкохола, неправилна исхрана и недовољна физичка активност. Поред малигних болести, ова четири фактора ризика посматрана су и у ширем контексту њихових негативних ефеката, повезујући се потпуно или издвојено и са ризицима за обољења која су обједињена под називом хроничне незаразне болести (најзначајније су болести срца и крвних судова, шећерна болест, хроничне болести плућа, малигне болести).
Фокус на опажању личне изложености факторима ризика, може довести до њихове боље контроле и умањивања неповољних ефеката, не само у контексту малигних болести већ и читавог низа других обољења. За појединца је можда најважнији податак да се здрав животни стил дефинитивно исплати – истраживања показују значајно продужење животног века или пак одлагање појаве неких хроничних незаразних болести уколико се избегава изложеност одређеним факторима ризика, што свеукупно треба да буде подстицајно за свакога од нас да се више посветимо бризи за сопствено здравље – на првом месту избегавању свих оних по здравље доказано штетних понашања: пушења и изложености дуванском диму, штетне употребе алкохола, неправилне исхране и недовољне физичке активности.

Рано откривање

У Србији су донети национални програми за организовани скрининг  рака дојке,  рака грлића материце и колоректалног рака (рак дебелог и завршног дела црева), који би требало у наредном периоду значајно да смање умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење и проценат преживљавања оболелих је мали.

Апелујемо на наше грађане да редовно иду на превентивне прегледе ради контроле здравља, како би, у случају потребе, биле предузете рана дијагностике и правовремено лечење.

 

др Ана Ђурин

специјалиста социјалне медицине

Завод за јавно здравље Кикинда