Током месеца октобра интензивирају се активности везане за подизање свести жена о значају раног откривања карцинома дојке и важности свих нивоа превенције, ради се на јачању капацитета здравствених установа како би спровођење програма скрининга рака дојке било што успешније и како би водило ка жељеним позитивним исходима по здравље.
Рак дојке је и даље најчешћи малигни тумор и водећи узрок смртности од рака међу женама широм планете. Према подацима Светске здравствене организације процењује се да је рак дојке 2024. године узроковао 694.000 смртних случајева широм света, те да је те исте године био најчешћи облик рака код жена у 164 од 186 земаља.
Рак дојке се јавља у свим земљама света код жена свих узраста након пубертета, при чему се учесталост оболевања повећава са годинама старости.
Ефикасне мере за рано и правовремено откривање болести, у комбинацији са свеобухватним лечењем, рехабилитацијом и палијативним збрињавањем, од кључног су значаја за смањење оптерећења које ова болест носи, као и за постизање и очување оптималног функционисања и добробити оболелих.
Ко је у ризику?
Женски пол је најзначајнији фактор ризика за настанак рака дојке. Приближно 99% случајева рака дојке јавља се код жена, а 0,5–1% код мушкараца.
Одређени фактори повећавају ризик од рака дојке, укључујући: одмакло животно доба, гојазност, штетну употребу алкохола, породичну историју оболевања од рака дојке, претходну изложеност зрачењу, репродуктивну историју (као што су узраст при почетку менструације и узраст при првој трудноћи), употребу дувана и хормонску терапију након менопаузе. Приближно 80% случајева рака дојке развија се код жена које немају ниједан други фактор ризика на који се може утицати, осим пола (женски) и узраста (преко 40 година).
Породична историја рака дојке повећава ризик од оболевања, али већина жена којима је дијагностикован рак дојке нема познату породичну историју те болести. Ипак, одсуство познате породичне историје не значи нужно да је жена под ниским ризиком.
Одређене наследне мутације гена са високом пенетрантношћу значајно повећавају ризик од рака дојке, а најчешће су то мутације гена BRCA1, BRCA2 и PALB-2. Жене код којих су утврђене мутације ових важних гена или које су под високим ризиком могу размотрити стратегије за смањење ризика, као што су хемопревенција и/или хируршко уклањање обе дојке.
Контрола рака дојке и смањење смртности захтевају системски приступ који обухвата све нивое здравствене заштите: промоцију здравих навика, рано откривање кроз редовне скрининге и правовремену терапију.
Шта је „организовани скрининг“?
Скрининг је прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). То је тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.
Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.
На подручју Севернобанатског округа скрининг програми на рак дојке се врше у свим општинама. Заводи за јавно здравље организују промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у циљу раног откривања карцинома дојке.
Више информација о организованом скринингу на рак дојке који се врши у Вашој општини можете наћи на бројевима који су доступни на страници о организованом скринингу рака дојке у Севернобанатском округу.
Извори:
