Шта радити када се уочи или пронађе дивља птица која је изнемогла, повређена или делује болесно?

 

Директан контакт са  живином или дивљим птицама зараженим вирусом птичјег грипа (укључујући њихов измет и крв) представљају потенцијални ризик за преношење узрочника инфекције на људе.

ГЕНЕРАЛНО, ЗАБРАЊЕНО ЈЕ ДИРАТИ БОЛЕСНЕ ИЛИ УГИНУЛЕ ДИВЉЕ ПТИЦЕ!

 

Одмах обавестити телефоном или лично:

1) Републичку ветеринарску инспекцију ако је место проналаска птице Севернобанатски  округ:

 

Републичка ветеринарска инспекција

Контакт телефон   0230 401 710

 

 

 

Стручно лице ће, на основу обављеног разговора, проценити да ли постоји потреба за даљим поступањем и дати одговарајуће упутство (савет) грађанима. По потреби на лице места излази Тим Покрајинског Завода за збрињавање дивљих животиња, са наменским возилом и опремом.

Треба избегавати сваки контакт са контаминираном околином или површинама голим рукама! Само у случају да је тако саветовано, контакт са птицама обављати искључиво уз употребу заштитних рукавица и маске за лице (минимум маске за једнократну употребу). Пластична кеса се може користити као импровизована рукавица и ставити преко мртве птице да би се тако затворила и покупила. Кеса треба да буде запечаћена, чиме се спречава директан контакт са птицом. Кеса која је искоришћена се затим може одложити у контејнер или на друго место које је саветовано од стране стручног лица.

Код скидања рукавица након употребе, окренути их наопачке, како би се избегао контакт са површином којом је додиривана угинула птица. И рукавице и пластична кеса могу се ставити у другу кесу за уклањање. Након тога, руке треба опрати водом и сапуном и нанети 70% алкохол.

 

Лица која су професионално укључена у спровођење мера на зараженом или угроженом подручју од птичјег грипа и у контакту су са потенцијално инфицираном живином и птицама, као што су радници на живинарским фармама, ветеринари, епизоотиолози, инспектори, и др. су у повећаном ризику од заразе, због чега би требало обавезно да носе одговарајућу личну заштитну опрему  (рукавице, маске ФФП2, визире, заштитне наочари, одела и/или кецеље, чизме и др) током рада на терену.

 

У повећаном ризику од инфекције могу бити и орнитолози, туристи и лица љубитељи дивљих птица који посећују паркове природе где обитавају дивље птице, уколико бораве или су боравили на зараженом или угроженом подручју.

 

Људи који су били у контакту са зараженим птицама или живином треба да буду под надзором у трајању 10 дана да би се утврдило да ли су се инфицирали. То се посебно односи на професионално изложена лица током епидемија птичјег грипа (на фармама живине или других животиња). Ако се, унутар 10 дана, појаве повишена телесна температура, сузење очију,  грозница, цурење из носа, кашаљ, пролив, неуролошки или други атипични симптоми, јавити се свом лекару (обавезно навести контакт са угинулим или болесним птицама и живином). Пре уласка у здравствену установу обавезно ставити маску за лице. За лица која живе на подручју Јужнобачког округа, јавити се епидемиологу Института за јавно здравље Кикинда на тел. 0230/421-102

 

САВЕТУЈЕ СЕ ВАКЦИНАЦИЈА СТАНОВНИШТВА ПРОТИВ СЕЗОНСКОГ ГРИПА!

 

ВАКЦИНАЦИЈА СЕ ПРВЕНСТВЕНО ПРЕПОРУЧУЈЕ  ЛИЦИМА КОЈА СУ ПРОФЕСИОНАЛНО У ПОВЕЋАНОМ РИЗИКУ ОД ПТИЧЈЕГ ГРИПА (ВЕТЕРИНАРИ, ЛОВЦИ, ОРНИТОЛОЗИ, РАДНИЦИ У ЖИВИНАРСТВУ И ДР.)