Светска здравствена организација (СЗО) са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава трогодишња кампања (2022–2024) чији је циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

               Повећано оптерећење раком је последица више фактора, пре свега промене учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем али од значаја на оптерећење је и укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота.  Упркос чињеници да су превентивни програми у развијеним земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа и рак грлића материце, и даље се већина неразвијених земаља суочава са проблемом у ограниченом приступу здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. Због касно постављене дијагнозе и неопходности дуготрајног лечења и неге, у овим земљама се региструје повећање апсолутног броја случајева малигних болести које имају лошију прогнозу.

               Процене су да 1 од 5 људи развије рак током живота, отприлике 1 од 9 мушкараца и 1 од 12 жена умре од те болести. Предвиђа се да ће у 2050.години бити преко 35 милиона нових случајева рака, што је повећање од 77% у односу на процењених 20 милиона случајева у 2022. години

               Водеће локализације рака у оболевању и у умирању у свету су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим папилома вирусом и вирусом хепатитиса.

               Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења.

 
https://www.who.int/news/item/01-02-2024-global-cancer-burden-growing--amidst-mounting-need-for-services
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2769
www.worldcancerday.org/close-care-gap