Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године Светски дан менталног здравља обележава се под слоганом: „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”.
Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље. Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја.
Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Овај дан наглашава хитну потребу за пружањем правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света.
Кључне поруке:
- Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама, што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално здравље.
- Једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију.
- Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге.
- Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.
- Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне вештине, знања и компетенције професионалаца. Дуготрајно излагање професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље те и они захтевају стручну помоћ и подршку.
Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења.
Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама.
Постоји 5 елемената заснованих на доказима за које је показано да су повезани са бољим исходима у ситуацијама сталне претње: повећан осећај сигурности, смиреност, повезаност, самопоуздање и нада. Није неопходно имати све елементе заједно, али примена неких од њих може помоћи пацијентима да се носе са стресом.
- Повећајте осећај сигурности.Проналажење начина за повећање осећаја сигурности може ублажити биолошке реакције које стварају паничне осећаје и отежавају функционисање. Помозите људима да повећају осећај сигурности дељењем поузданих информација и ресурса о томе како могу да заштите своје здравље и благостање.
- Негујте начине за смиривање.У случају катастрофе, масовног насиља или ванредне ситуације у јавном здравству, смиривање је посебно важно. Претерана анксиозност или туга могу ометати доношење одлука и бригу о себи и другима.
а) Смирујуће радње као што су вежбе дисања, медитација, вежбање, истезање, јога, молитва, музика, писање у дневник или провођење времена напољу.
б) Укључивање у задовољавајуће или корисне активности.
в) Смањење некорисних стратегија које изгледају као да помажу краткорочно, али могу погоршати ствари на дужи рок. Ово укључује искључиво ослањање на алкохол за опуштање или прекомерно излагање вестима, посебно пре спавања.
г) Вежбање корисних, мање екстремних начина размишљања, са циљем модификовања мисли тако да буду и реалне (тј. „лоше ствари се могу десити“ уместо „лоше ствари ће се десити“) и корисне (додавање мисли „али ако се десе, могу то да поднесем уз помоћ.“)
- Останите повезани са другима колико год је то могуће.Утврђено је да је социјална подршка снажан заштитни фактор у неповољним животним ситуацијама. Помозите људима о којима бринете да повећају своју социјалну подршку тако што ћете им предложити флексибилне, креативне и изводљиве начине за приступ подршци, било путем догађаја у заједници, активности обнове, телефона, е-поште, СМС порука или видео позива.
- Побољшајте осећај самопоуздања.Самопоуздање је осећај да неко поседује вештине или ресурсе да преброди тешка времена. У контексту катастрофе, помозите људима да побољшају самопоуздање тако што ћете им предложити да потраже менторство или информације које ће им помоћи у доношењу одлука и предузимању акција, ревидирању приоритета и очекивања, изради конкретних планова за ублажавање стресних реакција и постављању остваривих циљева. Специфично за ванредне ситуације у јавном здравству (као што су епидемија болести, изливање хемикалија или радијациона ванредна ситуација) подстакните људе да сазнају о најчешћим раним знацима упозорења на озбиљне болести које захтевају медицинску негу.
5. Останите пуни наде. Истраживачи су дефинисали наду као очекивање да се ствари могу решити, оптимизам у вези са неким аспектом ситуације или везу са нечим већим од себе. Повезана је са побољшаним исходима у продуженим претећим ситуацијама. Помозите људима да буду пунији наде подсећајући их да задрже дугорочну перспективу, а да притом остану фокусирани на садашњост и позитивне акције које могу предузети у тренутку. Обраћање пажње на оно што инспирише или повећава захвалност такође је повезано са бољим исходима, као и одвајање времена за бављење активностима које подржавају личне вредности, веру или духовност.
