би се подигла свест јавности о разорним здравственим, друштвеним и економским последицама туберкулозе и појачали напори за окончање глобалне епидемије ове болести.
Република Србија се придружује међународној кампањи, ове године под слоганом: : „ЕЛИМИНАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ – Да ли је то достижна реалност?” –Слоган преноси поруку наде да је враћање на прави пут за преокрет против епидемије туберкулозе могуће кроз вођство на високом нивоу, повећана улагања и брже прихватање нових препорука СЗО. Након обавеза које су шефови држава преузели на састанку на високом нивоу УН-а 2023. да убрзају напредак у окончању туберкулозе, овогодишњи фокус се помера на претварање ових обавеза у опипљиве акције.
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.
Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости .
Већина људи који оболе од туберкулозе живи у земљама са ниским и средњим приходима, али туберкулоза је присутна у целом свету. Отприлике половина свих људи са туберкулозом може се наћи у 8 земаља: Бангладешу, Кини, Индији, Индонезији, Нигерији, Пакистану, Филипинима и Јужној Африци.
Укупно 1,3 милиона људи умрло је од туберкулозе 2022. (укључујући 167 000 људи са ХИВ-ом). Широм света, ТБ је други водећи заразни убица после ЦОВИД-19 (изнад ХИВ и АИДС-а).
Процењује се да је отприлике четвртина светске популације заражена бактеријама туберкулозе, али већина људи неће развити болест. Људи заражени ТБ бактеријом имају 5–10% животног ризика да се разболе од туберкулозе. Они са компромитованим имунолошким системом , неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд., имају већи ризик да се разболе.
Туберкулоза је излечива и спречива.ТБ резистентна на више лекова (МДР-ТБ) остаје криза јавног здравља и претња здравственој безбедности. Само око 2 од 5 особа са ТБ резистентном на лекове приступило је лечењу 2022.
Епидемиолошка ситуација туберкулозе у Републици Србији
У Републици Србији епидемиолошка ситуација је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести. И поред значајних потешкоћа током епидемије COVID-19, одржан је ниво дијагностике и лечења туберкулозе.
Према прелиминарним подацима у 2023. години у Републици Србији регистровано је 476 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 7,14/100.000 становника. У 2023. години број оболелих је за 2% већи у односу на 2022. годину.
Највише узрасно-специфичне нотификационе стопе туберкулозе у 2023. години у Републици Србији регистроване су као и ранијих година у узрасним групама 60 и више година (10,1/100.000) и у групи 50–59 година (8,5/100.000). Током 2023. године регистровано је нешто мање случајева оболевања од туберкулозе међу децом и адолесцентима у односу на 2022. годину, али и даље значајно више у односу на 2020. и 2021. годину. Више од две трећине оболеле деце и адолесцената (70%) су лица из контакта са одраслим оболелим особама. Од укупног броја деце и адолесцената дијагностикованих и лечених од туберкулозе у 2023. години, 13% нема података о спроведеној БЦГ вакцинацији.
Дистрибуција оболелих од туберкулозе према полу показује да је број оболелих мушкараца за 93% виши него број оболелих жена (314 : 162 = 1,93 : 1).
Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2023. години имало је 89,3% оболелих, за 4% мање него 2022. године. Међу оболелима од плућне туберкулозе 82% је било бактериолошки потврђено, што је такође за 4% мање него 2022. године. Бактериолошка потврђеност микроскопијом је у 2023. години износила 45,3%, што је мање него prеthоdnih година. Од ванплућних локализација, као и ранијих година, и у 2023. години најчешће се региструје ТБ плеуре (45%) и ТБ екстраторакалних лимфних жлезда (17,6%).
У току 2023. године пријављене су три особе оболеле од мултирезистентне туберкулозе, што је исто као и prеthоdnе две године, али знатно мање него у периоду од 2010. до 2018. године када је било регистровано 5–13 случајева годишње.
У 2023. години није било регистрованих особа које живе са ХИВ-ом међу оболелима од туберкулозе, као ни особа на извршењу кривичних санкција. Међу оболелима од туберкулозе регистровано је укупно 30 особа рођених у иностранству (6,3%), од којих су три (0,6%) особе припадале популацији миграната.
Током 2023. године идентификовано је 745 особа из блиског контакта са оболелима од туберкулозе, међу којима је била прегледана 561 особа (75%) а дијагностиковано је 15 оболелих од ТБ.
Пријављено је девет смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,14 на 100.000 становника. У 2022. години је стопа морталитета износила 0,12 на 100.000 становника, а пријављено је осам смртних исхода. Међу особама које су у 2023. години умрле од туберкулозе, осам особа (89%) је било мушког пола, четири (44%) у добној групи од 60 и више година, сви са бар једном придруженом хроничном болести.
https://www.who.int/health-topics/tuberculosis#tab=tab_1
https://www.who.int/campaigns/world-tb-day/2024
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2794
