Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације процењено је да је рак дојке узроковао 670.000 смртних случајева широм света у 2022. години.
Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.
Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2022. године регистровано је 4489 новооболелих и 1646 умрлих жена од рака дојке.
Када је реч о Севернобанатском округу, према подацима Регистра за рак Завода за јавно здраље Кикинда током 2023. године регистровано 94 новооткривених случајева карцинома, док је у истом посматраном периоду 37 жена изгубило битку са овом болешћу. Поредећи стопе оболевања по окрузима у Републици Србији Севернобанатски округ има стопе које су међу највишим у републици(105,0/100000).
https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriURepubliciSrbiji2022.pdf
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/breast-cancer
Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика поред свакако женског пола, за настанак карцинома дојке и старије животно доба, заим генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције, од кључног значаја заправо рано откривање рака дојке.
Постоје две компоненте раног откривања:
-рана дијагноза: свест о знацима и симптомима рака дојке и важност тражења медицинског савета за абнормалне налазе, благовремена клиничка процена и дијагноза и упућивање на лечење;
-скрининг: примена мамографије код наизглед здраве популације, обично жена старости 50-69 година, како би се идентификовале преклиничке лезије пре него што се појаве препознатљиви знаци или симптоми.
Шта је „организовани скрининг“?
Скрининг је прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када нема никаквих симптома болести, уз помоћ лако и брзо применљивих поступака (тестова). То је тестирање већег броја људи који немају тегобе везане за испитивано обољење или се сматрају здравим. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.
Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.
На подручју Севернобанатског округа скрининг програми на рак дојке се врше у свим општинама. Заводи за јавно здравље организују промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у циљу раног откривања карцинома дојке.
Више информација о организованом скринингу на рак дојке који се врши у Вашој општини можете наћи на бројевима који су доступни на линку:
