БУДУЋНОСТ АНТИБИОТИКА ЗАВИСИ ОД СВИХ НАС!

Светска недеља свести о антибиотицима 2019.

18. – 24. новембар 2019. године

Сваког новембра, Светска недеља свести о антибиотицима  има за циљ да повећа глобалну свест о резистенцији на антибиотике и да подстакне најбољу праксу у јавности, здравственим радницима и доносиоцима политика како би се избегло даље настајање и ширење резистенције на антибиотике.

Од свог открића, антибиотици су камен темељац савремене медицине. Међутим, упорно прекомерно коришћење и злоупотреба антибиотика у здрављу људи и животиња подстакли су појаву и ширење резистенције на антибиотике која настаје када микроби, попут бактерија, постану отпорни на лекове који се користе за лечење.

Антибиотици (антимикробни лекови) су лекови који убијају бактерије или спречавају њихов раст и размножавање, па се користе за лечење инфекција људи, животиња и понекад биљака. Антибиотици су лекови који се користе за лечење бактеријских инфекција и нису сви активни против свих врста бактерија.  Антибиотици немају никакав утицај на вирусе.

Производња и употреба антибиотика сада се мери десетинама хиљада тона годишње и као резултат тога, микроорганизми без преседана доживљавају ниво антимикробне експозиције. Сходно томе, доживљавамо промену учесталости отпора, како у еколошким тако и у клиничким условима, као одговор на антропогену употребу антибиотика.

 Антимикробна резистенција је способност микроорганизама да преживе и да се умноже у присуству антимикробног средства које би нормално инхибирало или убило одређену врсту микроорганизама. Неке бактерије су природно резистентне на одређене антибиотике (урођена резистенција). Проблем који више забрињава је појава да неке бактерије које су нормално осетљиве на антибиотике постану резистентне као резултат генетских промена (стечена резистенција). Резистентне бактерије преживљавају у присуству антибиотика и настављају да се размножавају изазивајући дуготрајнију болест или чак и смртни исход. Инфекције изазване резистентним бактеријама могу захтевати дуже лечење, више неге,  алтернативне и скупље антибиотике, који могу имати озбиљније нежељене ефекте.

 Резистенција на антибиотике се повећава на глобалном нивоу и угрожава нашу способност лечења од заразних болести. Инфекције које утичу на људе, укључујући пнеумонију, туберкулозу и гонореју, као и оне које утичу на животиње, бивају све теже за лечење (понекад и немогуће) зато што антибиотици постају мање ефикасни.

Историјски гледано, лекари и ветеринари (не нужно сви) су прописивали антибиотике на основу очекиваног начина деловања, спектра активности и клиничког искуства.

Са појавом и ширењем антимикробне резистенције, лечење бактеријских инфекција постаје све теже и више није тако једноставно као што је то било могуће пре много година.Сада се мора узети у обзир да одређени патоген који желимо третирати може бити отпоран на неке или најчешће расположиве антибиотике .

Усред аларма који се поставља о отпорности, важно је напоменути да антимикробна отпорност није потпуна и универзална. Иако су одређени важни патогени све отпорнији на неке или све клинички коришћене антибиотике, не би требало очекивати да ће сви антибиотици свугде изненада постати бескорисни против свих бактерија.

Два главна подручја контроле и превенције резистенције на антибиотике су:

Рационална употреба антибиотика (само када је неопходно, у коректним дозама, интервалима и одговарајућем трајању терапије) и

Хигијенске мере за контролу преноса резистентних бактерија (контрола инфекција) укључујући хигијену руку, скрининг, изолацију пацијената који су носиоци резистентних бактерија.

Од пресудног је значаја правилна и одговорна употреба антибиотика.-антибиотике не треба користити када нису неопходни, на пример у случају прехладе или грипа.

Када су антибиотици неопходни (о томе одлучује лекар који преписује лек) треба водити рачуна да се користе на прави начин, што значи у правој дози, одговарајућим интервалима, прописаној дужини лечења- на тај начин постиже се оптимални ефекат којим се лечи инфекција, а минимализује се вероватноћа појаве резистенције

Резистенција се понекад јавља као природни процес адаптације чак и у случајевима када се антибиотици правилно користе. Када се резистентне бактерије појаве, основно је предузети мере контроле инфекције за спречавање ширења оваквих сојева са инфицираних особа на остале пацијенте или друге особе.

Успешне јавно-здравствене кампање,у којима се систематски спроводи национална кампања за борбу против резистенције и мере рационалне примене антибиотика, бележе смањење процената резистентних бактерија.

Овом приликом позивамо све да се на прави начин односе према свом здрављу и да поштују препоруке јер сви имамо значајну улогу у смањењу резистенције на антибиотике.

Пацијенти

Поштујте савете лекара у вези са узимањем антибиотика

Кад год је могуће ,спречите инфекције вакцинацијом

Перите редовно руке

Узимајте антибиотике уз лекарски рецепт, никад не користите лекове који нису вама преписани или “остатке” од претходних лечења

Лекари и други здравствени радници

Преписујте антибиотике само кад је то потребно, за доказане бактеријске инфекције, кад год је то могуће на основу антибиограма

Када год је могуће, препишите лек специфичан за дату инфекцију а не антибиотик широког спектра

Објасните пацијенту како да олакша симптоме прехладе или грипа без антибиотика

Објасните пацијенту зашто је важно да се придржава правила приликом узимања антибиотика