Поводом Светског AIDS дана, 1. децембра, UNAIDS позива да размотримо неједнакости које коче напредак у окончању пандемије AIDS-а. Слоган овогодишње кампање – „Изједначимо” је позив да заједничким деловањем омогућимо решавање неједнакости и помогнемо у окончању ове пандемије, са циљем да се до 2030. године оконча AIDS као глобална претња по здравље. Повећана рањивост на HIV често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције.
Епидемиолошка ситуација у свету и Европи
Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2021. године преме проценама UNAIDS-a однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано HIV-ом. Процењено је да је на крају 2021. године 38,4 милиона људи живело са HIV-ом. Исте године 650.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом (52% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона), док је 1,5 милиона људи новоинфицирано HIV-ом у 2021. години, што је редукција за 32% у односу на 2,2 милиона у 2010. години. Међу децом регистрована је редукција нових HIV инфекција за 50% у поређењу са 2010. годином (160.000 према 320.000).
Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2021. години ови показатељи су били 85% – 88% – 92% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с HIV-ом у свету (38,4 милиона) крајем 2021. године 85% је било дијагностиковано (5,9 милиона особа није знало да је инфицирано HIV-ом), 75% је било на АРТ, док је 68% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе.
У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У 2021. години 76% одраслих и 52% деце која живе са HIV-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (28,7 милиона особа са дијагностикованом HIV инфекцијом свих узраста тј. скоро четири пута више у односу на 7,8 милиона у 2010. години). Велика већина (81%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом је била на АРТ током 2021, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихове бебе.
Ризик од инфицирања HIV-ом је 35 пута већи међу особама које инјектирају дроге, 30 пута је већи за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута је већи међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију. Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су 70% свих нових HIV инфекција широм света у 2021. години.
Према проценама UNAIDS-а у региону Европе и северне Америке је 4,1 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2021, док је било 223.000 нових HIV инфекција и 57.000 умрлих од AIDS-а у 2021. години. Процењује се да од 2,6 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе крајем 2020. свака пета особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана HIV-ом у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Ово је показатељ да је потребно унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања HIV инфекције. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 27. новембром 2022. године, у Републици Србији су регистроване 4524 особе инфициране HIV-ом, од којих су 2152 особе оболеле од AIDS-а, док су 1192 особе инфициране HIV-ом умрле од AIDS-а, а још 144 особе инфициране HIV-ом су умрле од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. У периоду јануар–новембар 2022. године дијагностиковане су и пријављене 152 особе инфициране HIV-ом, што је за четвртину више него у истом периоду прошле године (120 особа), али је за 13% мање у поређењу са истим периодом 2019. године (175 особа). Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2022. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (86%) тако и међу оболелима (73%). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2022. године било је 18 пута више мушкараца у односу на жене.
Од 152 дијагностиковане особе инфициране HIV-ом у периоду од јануара до 27. новембра 2022. године, 62 особе су из Београда (41%), 56 је из Војводине (37%), а нешто мало више од петине је из осталих округа централне Србије (34 особе, тј. 22%). Регистровано је 18 пута више мушкараца у односу на жене (144 мушкараца и осам жена). Већина дијагностикованих HIV позитивних особа је узраста 20–49 година (134 особе тј. 88%), односно скоро свака трећа особа је узраста 20–29 година (44 особе тј. 29%). Најмлађа особа којој је дијагностикована HIV инфекција има 22 године, а најстарија 70 година. У односу на начин трансмисије, код 115 особа HIV је пренесен сексуалним односом без кондома (98% свих пријављених случајева са познатим начином трансмисије) од којих је 100 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима – МСМ (86% свих особа са познатим начином трансмисије). Регистроване су и две особе које инјектирају дроге а којима је дијагностикована HIV инфекција. У истом периоду за 35 особа није пријављен начин преноса HIV-а. У анализираном временском периоду свака пета дијагностикована HIV позитивна особа је свој HIV+ статус сазнала у стадијуму клинички манифестног АIDS-а (33 особе тј. 22%), скоро половина особа код којих је дијагностикована HIV инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције (67 особа тј. 44%), а код 36 особа HIV инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања (24%). Као и ранијих година, скоро половина особа инфицираних HIV-ом (43%) које су дијагностиковане током ове године и за које је био доступан податак о броју CD4 лимфоцита (n=141) откривена је у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери” са бројем CD4 лимфоцита мањим од 350 ћелија/mm3). Ово указује да се и поред доступног добровољног, поверљивог и бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања, у ИЈЗ/ЗЈЗ у 24 града у Републици Србији током целе године, као и у заједници, значајан удео особа инфицираних HIV-ом не тестира благовремено. То смањује могућност успешног лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од АIDS-а, као и превенције преношења HIV-а на друге особе.
Од 33 пријављене особе оболеле од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2022. године, 31 су мушкарци. У Београду је регистровано 10 случајева оболевања од АIDS-а (30%), док је на територији Војводине нотирано 13 случајева АIDS-а (39%). Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30–49 година (23 особе тј. 70%), али је оболевање регистровано и код четири особе доби 20–29 година, односно узраст оболелих се кретао у опсегу од 24 до 70 година. По пријављеном начину трансмисије 15 особа оболелих од АIDS-а (45,5% свих случајева) је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом незаштићеним сексуалним контактом, од којих је 11 МСМ (73% од свих оболелих са пријављеним начином трансмисије), а за 18 особа начин трансмисије HIV-а није пријављен.
Највећи број дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (87% у 2021. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 27% у 2021. години у односу на 22% у 2002. години).
Од укупно регистрованих шест особa умрлих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2022. године, две особе (71%) су из Београда, а остале су са територије Средњебанатског, Колубарског, Рашког и Нишавског округа. Сви умрли су мушкарци узраста од 25 до 68 година, од којих су две особе пријавиле хетеросексуални начин трансмисије. Смртни исходи регистровани су унутар месец дана од тренутка дијагностикованог носилаштва анти-HIV-антитела и оболевања од АIDS-а у 2022. години.
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника дрога, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2021. години регистрована су три случаја HIV инфекције међу ИКД). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
У периоду 2005–2021. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018. и 2020. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2021. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2021. године живело 3045 особа којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 550 особа није знало да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
Извор: ИЗЈ Србије „др Милан Јовановић- Батут“
