Svetski dan srca se svake godine obeležava 29. septembra, a ove godine se  odvija pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj“.
Pokreće ga Svetska federacija za srce, sa ciljem podizanja nivoa svesti i znanja o veličini problema kardiovaskularnih bolesti (KVB) i mogućnostima njihove prevencije. Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Na osnovu poslednjih obrađenih podataka ZZJZ Kikinda iz 2023. godine, odnosno na osnovu Analize zdravstvenog stanja stanovništva SBO, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok i obolevanja i umiranja stanovnika našeg Okruga.

U ukupnoj strukturi obolevanja, bolesti sistema krvotoka su na prvom mestu, a najčešća pojedinačna dijagnoza je arterijska hipertenzija. Povišen krvni pritisak je registrovan kod svakog 10.-og pacijenta na okrugu, odnosno kod svakog 9.-og pacijenta iz opštine Kikinda.

Od bolesti srca i krvnih sudova, tokom 2023. godine, u SBO je umrlo 1073 lica  (m:509 i ž:564), od tog broja 391 lice je iz opštine Kikinda (m:192 i ž:199). Kardiovaskularne bolesti, sa učešćem od 49,8% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u SBO, a sa učešćem od 46,5% u opštini Kikinda. To znači da je skoro svaki drugi umrli stanovnik Okruga i Kikinde preminuo od posledica kardiovaskularnih bolesti.

U strukturi smrtnosti od  bolesti srca i krvnih sudova vodeće mesto je pripalo ostalim bolestima srca (40,9%), zatim ishemijskim bolestima srca (19,3%) i na trećem mestu je smrtnost od cerebrovaskularnih bolesti, tj. bolesti krvnih sudova mozga (19%).

KVB su visoko preventabilne, u velikoj meri može se sprečiti njihov nastanak ukoliko se na vreme identifikuju i otklone faktori rizika. Faktori rizika za nastanak KVB se dele na nepromenljive i promenljive.

Nepromenljivi faktori rizika su godine starosti, pol (muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi, a kada žene uđu u menopauzu, rizik se izjednačava) i bolesti u porodici (porodična istorija KVB ukazuje na povećan rizik kod potomaka).

Promenljivi faktori rizika su oni koje možemo da menjamo, da ih kontrolišemo i lečimo.

 

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju.

Upotreba duvana

Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača.

 

Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija.Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

Fizička neaktivnost

Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta.

Nepravilna ishrana

Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta.

Nivo holesterola/lipida u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija.

 

Znaci i simptomi srčanog udara:

  1. Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama)
  2. Otežano disanje praćeno kratkim dahom
  3. Malaksalost, muka, povraćanje
  4. Uznemirenost.

Znaci i simptomi moždanog udara:

  1. Oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge na jednoj strani tela
  2. Konfuzija (osoba ne zna gde se nalazi), otežan ili nerazgovetni govor
  3. Teškoće sa vidom (jednostrano ili obostrano)
  4. Otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije
  5. Jaka glavobolja, bez prethodnog uzroka
  6. Nesvestica ili potpuni gubitak svesti.

U slučaju sumnje na pojavu ovih urgentnih stanja, jedina ispravna akcija je blagovremeno obraćanje hitnoj medicinskoj pomoći.

 

SAVETI DA SAČUVATE VAŠE SRCE

Zdravi stilovi života

Pametno birajte hranu i piće

Budite fizički aktivni

Recite „ne” pušenju

Redovne kontrole zdravlja, redovno uzimanje terapije, preventivni pregledi, upravljanje(ublažavanje) stresa i težnja ka 7-8 sati kvalitetnog sna svake noći podržava opšte zdravlje srca.